НАШ БЛОГ

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ

СПРСКЕ ДИПЛОМАТЕ

СРПСКЕ ДИПЛОМАТЕ

milos crnjanski, dipos, srbija, beograd, diplomatija, srpske diplomate, djoko krivokapic

Милош Црњански рођен је 26. октобра 1893. године у Чонграду, месту које је припадало тадашњем Аустроугарском царству. Одрастао је у породици која је гајила дубоко родољубива осећања према Србији и до краја живота био је веран свом народу.

Према властитим речима, био је осредњи ђак све до петог разреда гимназије, односно очеве смрти, када је донео одлуку „да ће убудуће бити међу првима“, што је и остварио. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, где је студирао књижевност, а за време студија уређивао je лист „Дан“ и откриo свој велики новинарски таленат.

Био је и сведок и учесник Првог светског рата, а то болно искуство провлачило се кроз цео његов живот и стваралаштво.

milos crnjanski, dipos, diplomatija, djoko krivokapic, beograd, srbija, serbia, diplomacy, writer, serbian diplomats

 

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Вест о убиству аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда затекла је Милоша Црњанског у Бечу.

„За убиство аустроугарског престолонаследника у Сарајеву чуо сам после ручка, једног сунчаног дана у Бечу док сам играо билијар. Конобар нам је пренео ту новост коју му је неко јавио телефоном. Нико од присутних није био ужаснут том вешћу, иако се данас мисли да је читав град био у хаосу. Али заправо, нико није гасио музику све до увече. Тек се предвече неко сетио да је стиша. Епоха валцера се завршила,“ писао је Црњански.

У Бечу је био мобилисан у аустроугарској војсци и послат на Галицијско поље да се бори против Руса. Како је био рањен, већину рата провео је у самоћи у ратној болници. Међутим, доживљаји са ратишта обележиће читаво његово приповедање и, на овим просторима, јединствени стил писања, преиспитивања и тражења смисла живота. Створио је нови правац авангардне књижевности, познат као суматраизам. Лутање, страх, безнађе, маштање и бесмисленост страдања остаће најупечатљивији мотиви тог доба.

milos crnjanski, dipos, blog, srbija, serbia, diplomatija, diplomacy, serbian diplomats

ДИПЛОМАТИЈА 

1920. године Црњански се упознао са Видом Ружић, ћерком некадашњег министра просвете Добросава Ружића, са којом се убрзо венчао. Са стеченом дипломом Филозофског факултета у Београду, предавао је у панчевачкој гимназији и био професор IV београдске гимназије.
Ново поглавље у животу књижевника отпочиње средином 1928. године када је, као веома запажени новинар београдског дневног листа ,,Време”, био постављен на место аташеа за штампу амбасаде у Берлину.

По избијању Шпанског грађанског рата, са стеченим великим новинарским искуством, Црњански је извештавао из Франковог штаба, a након Шпаније, у Риму је радио као саветник за штампу при југословенском посланству и као дописник из главног града Италије.
Како се фашистички режим у Риму заоштравао и постајао све репресивнији према страним новинарима, сви који су били означени као противници режима били су протеривани, што Црњанском и тадашњој Југославији никако није ишло у прилог. Процена владе била је да је боље остати у Риму и имати информације из самог извора. Међутим, по избијању Другог светског рата Црњански је евакуисан из Рима и преко Мадрида и Лисабона августа 1941. године одлази у Лондон.

У капиталном делу,,Ембахадама” детаљно је описао своје дипломатске активности, укључујући и детаље евакуације из Рима. Дело је објављено постхумно 1985. године.

ГОДИНЕ ЕМИГРАЦИЈЕ 

Као противник Тита и комунистичке идеологије, Други светски рат и дуги низ поратних година Црњански је провео у емиграцији у Лондону, где је узео и британско држављанство.
У главном граду Британије једно време је радио на месту саветника за штампу при југословенској емигрантској влади, али да би преживео радио је и као књиговођа у обућарској радњи и курирској служби једног издавачког предузећа, док је паралелно стекао диплому за хотелијерство на Универзитету у Лондону.

Дуге и мучне године у емиграцији су му тешко падале. 1951. године стиче британско држављанство и пише своја два ремек-дела ,,Роман о Лондону”, ,,Другу књигу Сеоба” као и поему ,,Ламент над Београдом”.

ПОВРАТАК У СРБИЈУ 

У Београд се вратио тек 1965. године, где је преминуо месец дана након свог 84. рођендана, 1977. године.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Његова лична библиотека се чува у пишчевом легату Народне библиотеке Србије. По завештању оснивача Задужбине Милоша Црњанског, Видосаве Црњански, у његову част је установљена Награда Милош Црњански са циљем да подстиче књижевно стваралаштво у Србији.

milos crnjanski, diplomata, diplomatija, srbija, djoko krivokapic, dipos

КЊИЖЕВНИ РАД 

Прву песму „Судба“ Милош Црњански објавио је у сомборском дечјем листу „Голуб“ 1908. године.
Књижевну јавност узбуркао је својом чувеном збирком песама ,,Лирика Итаке” 1919. године. Касније је објавио и књигу приповедака ,,Приче о мушком” (1920), као и ,,Дневник о Чарнојевићу” (1921). У деловима је објављивао своје ремек-дело, роман ,,Сеобе” у Српском књижевном гласнику, које ће у форми књиге изаћи из штампе 1929. године.

За то дело добио је награду САНУ 1930. године, а недуго затим објављује и ,,Љубав у Тоскани” и ,,Књигу о Немачкој”.
Одмах по окончању Другог светског рата био је скрајнут из система образовања од стране комунистичке власти. Тек 80-их је предложено враћање његових дела у наставни план и програм.