РЕПУБЛИКА СРБИЈА И КРАЉЕВИНА БЕЛГИЈА

Иако заузима релативно малу површину, Белгија је светски позната по архитектури својих градова, деликатесима као што су вафли и чоколада, али и чињеници да је Брисел данас европски административни центар и седиште Европске уније. Билатерални односи Србије са овом земљом датирају још из XИX века и константно се унапређују.

Историјско поприште Европе

У различитим историјским епохама, бројне европске силе бориле су се за превласт над територијом коју заузима данашња Белгија. У античком добу насељавала су је племена Гала и Келта. Владавина Римљана трајала је до В века, када је постала део франачке државе. 870. године већи део Белгије улази у састав Немачке. После Стогодишњег рата између Енглеске и Француске (1337—1453), енглески савезник Бургундија осваја Фландрију, чиме почиње такозвана Бургундска ера. Од 1477. Белгија је под управом династије Хабзбург. Након Рата за шпанско наслеђе, 1714. године, припала је Аустрији. У доба Наполеона, крајем 18. века, била је део Француске. Након његовог пораза код Вотерлоа 18. јуна 1815. године, на 12 километара од Брисела, велике европске силе придружиле су Белгију њеном северном суседу – Холандији.

Ватерло је данас популарна туристичка атракција на којој се могу видети борбена опрема и споменик победе “Бутте ду Лион”

Почетна фаза стицања независности Белгије од Холандије почела је побуном након извођења патриотске опере Даниела Обера, којом је пробуђен национални дух. Привремена влада Белгије прогласила је независност 4. октобра 1830. године. Међутим, тек 19. априла 1839. потписан је Лондонски споразум, којом су је европске силе и Холандија признале као независну државу.

Епизода белгијске револуције из 1830, Егид Шарл Гистав Ваперс (1834)

У Првом и Другом Светском рату на овом простору вођене су многе борбе које су разориле земљу. Ипак, земља се врло брзо опоравила захваљујући учешћу у индустријској револуцији и колонијама у Африци.

Савремена Белгија је један од оснивача Уједињених нација, Европске уније и НАТО-а. У њој се налази седиште већег броја међународних организација, укључујући ЕУ и НАТО.

Билатерални односи Србије и Белгије

Званични дипломатски односи између две државе успостављени су 1886. године, за време Краљевине Србије. Први генерални конзул Белгије задужен за Србију био је Жил Мате. Њега је 1879. године наследио белгијски историчар Емил де Борхграве, који је у својим делима пажњу посветио и средњовековној Србији. Борхграве је био у пријатељским везама са српским историчарем Стојаном Новаковићем.

Емил де Борхграве, генерални конзул Белгије и отправник послова у Кнежевини Србији

Србији је посветио студију Ла Сербие административе, éцономиqуе ет цоммерциале (1883), као и своје најзначајније историографско дело Л’емпереур Éтиенне Доуцхан ет ла Пéнинсуле балканиqуе ау XИВме сиèцле.  Студија је преведена на српски језик под насловом Српски цар Стеван Душан и Балканско Полуострво у XИВ веку од Емила де Борхграв члана кр. белгијске Академије. Борхграве је био члан Српског ученог друштва, а почев од 1892. године и почасни члан Српске краљевске академије.

Интересантно је напоменути да се почеци српске историје новца били под утицајем Белгије. Наиме, Одбор Париске монетарне конвенције (коју су 1865. године закључиле Француска, Белгија, Италија и Швајцарска, а чија је начела прихватила Србија) предложио нашој влади “да се позове један стручан странац, који би организовао Народну банку”, што је влада прихватила. Белгија је послала Шарла Бошмана, из своје Народне банке, а он је помогао да се нашој Народној банци уступе клишеи белгијских новчаница.

Тако је и прва српска новчаница од 100 динара у злату, урађена по белгијском моделу новчанице од 100 франака. Пуштена је у промет 2. јула 1884. године, истог дана кад је основана емисиона банка – Привилегована народна банка Краљевине Србије.

Белгријски либерални устав био је и модел демократског устава који је донет након доласка на власт Народне радикалне странке под вођством Саве Грујића и Николе Пашића.

Српске интересе у Белгији све до завршетка Првог светског рата је представљало посланство у Паризу. Први представник на нивоу амбасадора у време СФРЈ био је Мире Анастасов, од 1945. до 1948. године.

Епоху након Другог светског рата обележио је низ дипломатских посета. У априлу 2018. године Србију је посетио председник Владе Краљевине Белгије Шарл Мишел, који је том приликом истакао да Западни Балкан треба да остане међу приоритетима Брисела.

У Бриселу се данас налазе и стална мисија Србије при Европској унији и стална мисија Србије при НАТО-у.

Економска сарадња

Почеци економске сарадње везују се за средину 19. века, када је у Неготинској крајини изграђена прва индустријска пруга у Србији, уз помоћ белгијске концесије. Према историјским изворима, Белгијска пруга, поред тога што је била прва и једина пруга у долини Тимока, је донела и низ значајних новина у животе и обичаје људи из тог краја.  Трговина је доживела велики успон, а по први пут су уведена техничко-технолошка достигнућа оног доба.

Белгија стимулише и подржава Србију као дестинацију за инвестиције. У Србији данас послује око 60 компанија са белгијским капиталом. Највећа инвестиција реализована је 2012. године доласком компаније АхолдДелхаизе, у којој широм Србије ради више од 11.000 запослених. Други значајни инвеститори су Цармеусе Јелен До – кречњак, Цропс – смрзнуто воће, Блоцкx – индустријске вреће, Елицио – ветропарк Алибунар, Пуратос – пекарски производи, Метецх – готови производи од метала у Смедереву.

У 2017. години, вредност робне размене износила је 542,26 мил. евра (извоз 170,72 мил.евра, а увоз 371,54 милиона евра).

Чоколада и фудбал као национални симболи

Белгијска чоколада један је од најпознатијих производа ове земље у којој уживају потрошачи широм света. Нарочит укус потиче од производње која је доведена до савршенства. Текстура варира од веома тврдих до чоколаде високе ликвидности која се користи за чоколадне фонтане. Читаве улице белгијских градова испуњене су продавницама и радионицама од којих бројне имају и своје курсеве на којима туристи могу да науче основе израде и направе своја “чоколадна” уметничка дела.

Другу врсту глобалног узбуђења доноси белгијски фудбал. Заљубљеници у овај спорт радо прате утакмице Гента, Антверпена и Брижа. У Белгији се родио се и своју каријеру започео Миле Свилар, фудбалски голман и син бившег репрезентативца Југославије, Ратка Свилара. Миле Свилар је 18. октобра 2017. године у оборио рекорд који је до тада држао чувени Икер Касиљас када је као најмлађи голман у историји заиграо у Лиги Шампиона.

Миле Свилар, извор: Инстаграм