REPUBLIKA SRBIJA I KRALJEVINA ŠPANIJA

Iako su velikom oružanom silom pokoravali Južnu Ameriku, za osvajanje naklonosti Srbije Špancima je bio potreban samo jedan konjanik – Don Kihot.  Svetska slava koju je ovo Servantesovo delo steklo u drugoj polovini 18. veka nije zaobišla ni tadašnju Srbiju. Dositej Obradović pisao je 1784. godine u svojim ,,Savetima zdravog razuma“ (Sovjeti zdravago razuma) da bi se deci razum više prosvetlio kada bi se na njihov jezik preveo Don Kihot. Začetnik srpske drame Jovan Sterija Popović komentarisao je: „Ko je čitao Don Kihota, znam da ga dobro poznaje, a ko nije čitao, neka se stidi što ga nije čitao, i Srbi neka se srame što ga na svom jeziku nemaju.“

Istorija bilateralnih odnosa

Čitav vek kasnije počeli su da se razvijaju i intenzivniji kontakti na diplomatskom nivou. Predstavnik Srbije u Parizu prisustvovao je svečanosti koja je održana povodom posete španske kraljice Izabele, gde je primio čestitke zbog proglašenja Srbije kraljevinom.

Usledilo je dodeljivanje ordena Reda Karlosa III srpskom kralju Milanu Obrenoviću od strane španskog kralja Alfonsa XII. Maja 1885. godine srpski kralj Milan posetio je kraljicu Izabelu. Jula 1899. godine srpski kralj Aleksandar Obrenović odlikovao je ordenom Svetog Save III reda sekretara u španskom Ministarstvu inostranih dela Manuela Valsa i Marina.

Prve konkretne diplomatske poteze pokrenula je Španija imenovanjem Manuela Multeda i Kortine za svog poslanika u Bukureštu i za poslanika u Beogradu na nerezidencijalnoj osnovi februara 1910. godine.

Uoči Prvog svetskog rata, 1911. godine, za španskog vojnog izaslanika u Beogradu imenovan je Artur de Sol, a Alehandro de Lakur postao je srpski počasni konzul u Barseloni.

U jednom od svojih dopisa Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Srbije Alehandro de Lakur 1914. godine piše da je u Španiji snažno odjeknula vest o pobedama srpske vojske u odbrani nezavisnosti u Prvom svetskom ratu i o želji književnice Anhele Graupere da dođe u Srbiju kao dobrovoljna bolničarka. Ona je  kasnije i objavila uspomene u kojima je opisala svoje angažovanje u Srbiji.

Proces uspostavljanja diplomatskih odnosa između naše dve države započeo je 1916. godine, kada je vlada Kraljevine Srbije prognana na Krf. Na samom početku ratnih zbivanja, 1914. godine, Ambasada Kraljevine Španije u Beču preuzela je zaštitu srpskih državljana u Austrougarskoj. Postavljenjem Dragomira Jankovića za srpskog poslanika u Madridu oktobra 1916. godine i predajom akreditiva španskom kralju Alfonsu XIII, 7. februara 1917. godine zvanično su uspostavljeni diplomatski odnosi između Kraljevine Španije i Kraljevine Srbije.

Značaj razvoja bilateralnih odnosa sa Španijom može se naslutiti i na osnovu činjenice da je čuveni pisac i diplomata Jovan Dučić službovao u Madridu u periodu od 1919. do 1922. godine, kao i da je naš nobelovac Ivo Andrić kao diplomata boravio u španskoj prestonici 1928. i 1929. godine.

U ovom duhu i na najvišem zvaničnom nivou započeta je vekovna istorija bogate saradnje dve zemlje. Brojnim kulturnim, privrednim i političkim susretima i događajima 2017. godine obeležena je stogodišnjica bilateralnih odnosa Srbije i Španije.

Španija je među nekoliko članica NATO i EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Ova zemlja glasala je protiv prijema Kosova u UNESKO 2015. godine.

Španija u svakodnevnom životu Srbije

U životu građana Srbije, Španija je danas najprisutnija u sferi sporta i kulture.

Pored utakmica španskih fudbalskih klubova, u Srbiji se sa velikom pažnjom prate mečevi nacionalnih teniskih heroja Novaka Đokovića i Rafaela Nadala, koji su i najduži rivali u istoriji tenisa (od 1968. godine u Open eri). Interesantno je napomenuti i da su oni jedini igrači koji su igrali sva četiri grend slem finala uzastopno u pojedinačnoj konkurenciji.

Odnosi između Španije i Srbije na kulturnom i obrazovnom polju su izvanredni. Španski pisci, umetnici i kreativci učestvuju u brojnim programima na festivalima i kulturnim događajima u Srbiji, a često ih podržavaju različite španske institucije. Za učenje španskog jezika tradicionalno vlada veliko interesovanje.

Institut Servantes u Beogradu jedna je od institucija koja svom radom u velikoj meri podržava aktivnosti Ambasade Španije u ovoj oblasti.

Institut Servantes i Dipos

Institut Servantes u Beogradu zvanično je otvoren decembra 2004. godine. Cilj Instituta je da se svojim kulturnim i akademskim aktivnostima, kao i ponudom fonda biblioteke ,,Hose Jero”, integriše u kulturni i društveni život Beograda i Srbije.

Institut Servantes nalazi se u pešačkoj zoni u centru grada, u ulici Čika Ljubina br. 19. Zgrada u kojoj je smešten je kulturno-istorijski spomenik Beograda predstavlja deo fonda nepokretnosti kojim upravlja Društvo za iznajmljivanje nekretnina Dipos d.o.o. Beograd, a koju za svoje potrebe koristi Institut.

Svojim svakodnevnim aktivnostima posvećenim nesmetanom radu ovog Instituta nastavljamo tradiciju izgradnje kulturne razmene i saradnje, koja je, kao što smo predstavili na samom početku, u slučaju Srbije i Španije ostvarena kao prethodnica zvaničnih diplomatskih odnosa.