РЕПУБЛИКА СРБИЈА И БРАЗИЛ

Копакабана у Риу, фавеле, Христов кип на брду Цорцовадо, Пеле и фудбал, бразилска кафа или Амазонија – бројне су асоцијације на ову далеку земљу која зрачи аутентичном енергијом и ведрим ритмовима самбе. Јединствени дух народа ове земље обојен је традицијом и обичајима америчких индијанаца, португалских колониста и европских досељеника. Португалски утицај се огледа у језику, вери и архитектури.

Бразил и Србија су историјски увек стајали на сличним политичким становиштима. Осадесетогодишњица успешних билатералних односа обележена је прошле године.  

Указом краља Александра Карађорђевића 31. маја 1929. године отворен је Генерални конзулат Краљевине Југославије у Сао Паулу. За генералног конзула и првог званичног представника Србије у Бразилу именован је Настас Илић. Посланство Краљевине Југославије са седиштем у Буенос Ајресу је отворено 1938. године. Бразилска влада је 1936. у Краљевини Југославији акредитовала свог посланика, Жоакима Еулалија до Насименто Силву, на нерезидентној основи са седиштем у Атини. Бразил је своју канцеларију отворио у Београду 1939. године.

Указ краља Александра И о постављењу Настаса Илића, за генералног конзула Краљевине СХС у Сао Паулу, Београд, 1. јун 1929. године (извор: Архив Југославије)

Након Другог светског рата, дипломатски односи Југославије и Бразила обновљени су 1946. године. Почетком 1947. акредитовани су посланици, а 1952. представништва су подигнута на ниво амбасада. Господин Руи Рибеиро Кото, најпре у својству отправника послова, а од 1952. у својству амбасадора,  био је на челу бразилског дипломатског представништва у Београду пуних 16 година. Због великих заслуга овог дипломате за унапређење југословенско-бразилских односа, Јосип Броз Тито га је током опроштајне посете одликовао Орденом југословенске заставе са лентом.

Током процвата индустрије Југославија је у Бразил извозила разне врсте бродова, тракторе, разноврсну индустријску опрему и транспортна средства, вагоне, опрему за хидро и термо централе, све врсте мотора, пумпе и комплетан железнички материјал, потрошну робу, хемикалије и металну робу. Из Бразила се углавном увозила кафу (главни бразилски извозни артикал), какао, кожа, чај и памук.

За време бомбардовања врата амбасаде Бразила у Београду се нису закључала, а савремени Бразил није признао самопроглашену државу Косово и  чврсто поштује суверенитет и територијални интегритет Републике Србије.

Спортисти као амбасадори заједничке енергије

Спорт је заједничка страст обе нације, највише изражена кроз љубав према фудбалу. Управо по стадиону Маракана у Рију, који је једно од најпознатијих фудбалских здања на свету, назван је и стадион Црвене Звезде у Београду.

Један он најпознатијих играча свих времена, Пеле, опростио се од репрезентације Бразила 18. јула 1971. године на пријатељској утакмици против Југославије. Том приликом, амбасадор Мирко Остојић предао му је Орден југословенске заставе са златном звездом и то на пријему организованом у његову част, у Амбасади СФРЈ у Рио де Жанеиру.

Пријатељска фудбалска утакмица између Бразила и Југославије поводом опроштаја Пелеа од националног дреса, Рио де Жанеиро, 18. јул 1971. године (извор: Архив Југославије)

Легендарни српски фудбалер Дејан Петковић Рамбо је са бразилским клубовима Виторијом, Фламенгом и Васко де Гамом освојио све трофеје, а три пута је проглашен најбољим играчем Бразила,  што до тада није пошло за руком никоме ван Јужне Америке. На стадиону Флуминенсеа стоји плоча са његовим именом, а Рио де Жанеиро га је прогласио за почасног грађанина. Због доприноса бразилском фудбалу и пруженој подршци Рио де Жанеиру у добијању домаћинства летњих Олимпијских игара 2016. године, добио је орден Рио Бранцо председника Бразила да Силве. У једном интервјуу нагласио је да га је управо српски инат донео до таквих висина.

Дејан Петковић Рамбо (извор: Инстаграм)

Као најмлађи носилац црног појаса у каратеу са 14 година и након што је постала вишеструка шампионка Србије у кик боксу, Душица Дуда Јанковић је 1999. године отишла у Бразил. Тамо је и добила свој надимак Дијамант, јер је под бразилском заставом постала првак државе и првак Јужне Америке у кик боксу, а затим и светски шампион у професионалном боксу са титулом коју је одбранила неколико пута.

Душица Дуда Јанковић (извор: Инстаграм)

На политичком и економском терену, две земље су такође у истој репрезентацији која се бори за унапређење билатералне сарадње и даљег развоја међудржавних односа.

ЗАНИМЉИВОСТИ

• Реч Бразил потиче од дрвета латинског порекла цаесалпиниа ецхината, које је некада било распрострањено дуж бразилске обале; на португалском се ово дрво зове пау-брасил, где реч бразил има значење црвено као жеравица;
• Главни град Бразила – Бразилија, из ваздуха изгледа као авион, који по легенди означава узлет државе. Бразилија која је изграђена за само 4 године, свечано је отворена 21.04.1960.године.
• Званични рођендан Бразила је 7. септембар, 1822. године, дан када је принц Педро прогласио независност од Португала, који се данас слави као Национални дан Бразила;
• Национално јело Бразила је Феијоада, црни пасуљ скуван са димљеним месом;
• Најранији облици грнчарења који су пронађени у западној хемисфери, датирају од пре 8.000 година и пронађени су у басену реке Амазон у Бразилу;
• Национално пиће Бразила је Цаипиринха (пиће од шећерне трске помешано са шећером, ледом и лиметом);
• На садашњој застави зелено представља шуме Бразила, жути ромб представља минерално богатство, а плави круг и звезде представљају небо изнад Риа јутра 15. новембра 1889. године када је Бразил себе прогласио Републиком;
• Први званични туристи су стигли у Бразил 1. јануара, 1502. године, као део португалског истраживачког тима;
• Кишна шума Амазона је највећа на свету и производи 1/3 кисеоника на свету;
• Прва школа самбе је организована 1928. године у Рију;
• Први бразилски карневал организован је 1855. године;
• Рио де Жанеиро је био главни град Португала, једини европски град који је био ван Европе;
• Бразил и Западна Африка некада давно били су спојени;
• Највећа јапанска заједница ван Јапана, налази се у Бразилу;
• Бразил је највећи произвођач кафе у последњих 150 година.