Фејсбук групa „Био једном један Београд“ броји више од 37.000 чланова, истинских заљубљеника у прошлост главног града који се све интензивније баве и промоцијом његове заоставштине

Ако бисмо желели да у пар речи представимо нашу саговорницу, онда би то свакако биле историја, уметност, фотографија и Београд. Иако је добар део живота провела у САД и Канади, где је трагала за старим фотографијама тамошњих градова, пре десетак година дубље се заинтересовала за прошлост српске престонице и упустила у сакупљање фотографија предратног Београда.
„Историја и архитектонски развој Београда изузетно су интересантни, а о томе сведочи велики број сачуваних фотографија. То је био мотив да се вратим из иностранства и посветим се истраживању старог Београда и очувању културе сећања. Моја преокупација историјом престонице резултат је дугогодишњег професионалног бављења архивским снимцима, али, на неки начин, и породично је предодређена. Мој отац Јован Ђорђевић, као и његов брат Бане, пасионирани фото-аматери, интензивно су фотографисали наш главни град од краја педесетих до деведесетих година прошлог века и тако оставили важно документарно и уметничко сведочанство о животу нашег града“, каже Бранка Ђорђевић Наканиши.

Позоришни трг, средином 20-тих година 20.века (фото Аца Симић)

Снимци међуратног Београда истинско су сведочанство његовог брзог развоја и модернизације. Шта нам о овим променама говоре старе фотографије?

Београд се после 1918. развијао великом брзином. Од оријенталне вароши трансформише се у праву европску метрополу. Изграђена су најзначајнија државна здања Краљевине која и дан данас постоје – монументалне зграде министарстава, (стари) Генералштаб, Главна пошта, краљева резиденција на Дедињу… Реновиране су Теразије које добијају и фонтану, ничу петоспратнице и шестоспратнице, проширује се и уређује парковски део Калемегдана, изграђени су модерни хотели, а по обалама Саве и Дунава протежу се купалишта и спортски клубови, те их у једном моменту има преко 40. Тако је Београд и званично 1936. године постао туристичка дестинација Европе. Процес развоја добро се види на старим разгледницама и фотографијама.

 Када данас шетате градом, где у највећој мери препознајете Београд са старих фотографија? Шта вам је најузбудљивије у откривању заборављених призора старих београдских улица?

Стари Београд је најочуванији у ужем центру града: на Теразијама и Тргу републике, у Кнез Михаиловој улици, на Калемегдану и Београдској тврђави. Најузбудљивије је „скривено благо“ које се крије иза капија старих здања у виду сачуваних делова оригиналног ентеријера: украсне подне или зидне плочице, скулпторална декорација, репрезентативна степеништа са гелендерима од кованог гвожђа, осликани зидови и плафони, стари лифтови који још увек раде. То су све детаљи који нам помажу да видимо чиме су били окружени наши преци и како су живели. У појединим улазним ходницима, тзв. колским пролазима, још увек постоји дрвена коцка с почетка 20. века. Многе улице градског центра су својевремено биле поплочане дрвеним коцкама, које су се сачувале само у траговима, у тих пар ходника стамбених здања.

Краља Милана ка Кнеза Милоша крај 20-тих (зима-разгледница)

Који је ваш омиљени део Београда кога више нема?

Нема дела Београда који се није променио. Неке промене су биле неизбежне, а неке непромишњене. Најжалоснији је преображај стамбених делова ближе градске периферије, као што су Неимар, Пашино брдо, Сењак… Не може се рећи да је то Београд кога више нема, али је свакако Београд који више не личи на себе. Ове делове града до скора су красили складни низови веома лепих приземних и једноспратних кућа, често богато украшених фасада, и са пространим баштама. Данас се те куће руше, а ничу непримерно високи, модерни кондоминијуми који одударају од амбијенталне целине висином, стилом и материјалом. То је тренд у целом свету, али је у Београду баш изражен.

Комплетан текст прочитајте у Дипос Магазину.