Fejsbuk grupa „Bio jednom jedan Beograd“ broji više od 37.000 članova, istinskih zaljubljenika u prošlost glavnog grada koji se sve intenzivnije bave i promocijom njegove zaostavštine

Ako bismo želeli da u par reči predstavimo našu sagovornicu, onda bi to svakako bile istorija, umetnost, fotografija i Beograd. Iako je dobar deo života provela u SAD i Kanadi, gde je tragala za starim fotografijama tamošnjih gradova, pre desetak godina dublje se zainteresovala za prošlost srpske prestonice i upustila u sakupljanje fotografija predratnog Beograda.
„Istorija i arhitektonski razvoj Beograda izuzetno su interesantni, a o tome svedoči veliki broj sačuvanih fotografija. To je bio motiv da se vratim iz inostranstva i posvetim se istraživanju starog Beograda i očuvanju kulture sećanja. Moja preokupacija istorijom prestonice rezultat je dugogodišnjeg profesionalnog bavljenja arhivskim snimcima, ali, na neki način, i porodično je predodređena. Moj otac Jovan Đorđević, kao i njegov brat Bane, pasionirani foto-amateri, intenzivno su fotografisali naš glavni grad od kraja pedesetih do devedesetih godina prošlog veka i tako ostavili važno dokumentarno i umetničko svedočanstvo o životu našeg grada“, kaže Branka Đorđević Nakaniši.

Pozorišni trg, sredinom 20-tih godina 20.veka (foto Aca Simić)

Snimci međuratnog Beograda istinsko su svedočanstvo njegovog brzog razvoja i modernizacije. Šta nam o ovim promenama govore stare fotografije?

Beograd se posle 1918. razvijao velikom brzinom. Od orijentalne varoši transformiše se u pravu evropsku metropolu. Izgrađena su najznačajnija državna zdanja Kraljevine koja i dan danas postoje – monumentalne zgrade ministarstava, (stari) Generalštab, Glavna pošta, kraljeva rezidencija na Dedinju… Renovirane su Terazije koje dobijaju i fontanu, niču petospratnice i šestospratnice, proširuje se i uređuje parkovski deo Kalemegdana, izgrađeni su moderni hoteli, a po obalama Save i Dunava protežu se kupališta i sportski klubovi, te ih u jednom momentu ima preko 40. Tako je Beograd i zvanično 1936. godine postao turistička destinacija Evrope. Proces razvoja dobro se vidi na starim razglednicama i fotografijama.

 Kada danas šetate gradom, gde u najvećoj meri prepoznajete Beograd sa starih fotografija? Šta vam je najuzbudljivije u otkrivanju zaboravljenih prizora starih beogradskih ulica?

Stari Beograd je najočuvaniji u užem centru grada: na Terazijama i Trgu republike, u Knez Mihailovoj ulici, na Kalemegdanu i Beogradskoj tvrđavi. Najuzbudljivije je „skriveno blago“ koje se krije iza kapija starih zdanja u vidu sačuvanih delova originalnog enterijera: ukrasne podne ili zidne pločice, skulptoralna dekoracija, reprezentativna stepeništa sa gelenderima od kovanog gvožđa, oslikani zidovi i plafoni, stari liftovi koji još uvek rade. To su sve detalji koji nam pomažu da vidimo čime su bili okruženi naši preci i kako su živeli. U pojedinim ulaznim hodnicima, tzv. kolskim prolazima, još uvek postoji drvena kocka s početka 20. veka. Mnoge ulice gradskog centra su svojevremeno bile popločane drvenim kockama, koje su se sačuvale samo u tragovima, u tih par hodnika stambenih zdanja.

Kralja Milana ka Kneza Miloša kraj 20-tih (zima-razglednica)

Koji je vaš omiljeni deo Beograda koga više nema?

Nema dela Beograda koji se nije promenio. Neke promene su bile neizbežne, a neke nepromišnjene. Najžalosniji je preobražaj stambenih delova bliže gradske periferije, kao što su Neimar, Pašino brdo, Senjak… Ne može se reći da je to Beograd koga više nema, ali je svakako Beograd koji više ne liči na sebe. Ove delove grada do skora su krasili skladni nizovi veoma lepih prizemnih i jednospratnih kuća, često bogato ukrašenih fasada, i sa prostranim baštama. Danas se te kuće ruše, a niču neprimerno visoki, moderni kondominijumi koji odudaraju od ambijentalne celine visinom, stilom i materijalom. To je trend u celom svetu, ali je u Beogradu baš izražen.

Kompletan tekst pročitajte u Dipos Magazinu.