Jedinstveno zdanje u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića 26, delo čuvenog arhitekte Milutina Borisavljevića, već gotovo čitav vek odiše stilom i otmenošću i predstavlja jedan od najvrednijih dragulja u bogatom portfoliju nepokretnosti kojim upravlja naše Društvo a koje se danas koristi za VIP delegacije Ministarstva spoljnih poslova.

Skladna, elegantna i prefinjena. Već na prvi pogled, izdaleka, baš ovakav utisak ostavlja otmena palata na beogradskoj adresi Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića 26. Predratna lepotica, ponekad zvana i Diplomatska vila, iako stara gotovo vek, i danas pleni istim aristokratskim šarmom kao i u danima kada je podignuta. Ovo jedinstveno zdanje je jedan od najsjajnijih bisera u bogatom portfoliju nepokretnosti kojim upravlja Društvo „Dipos“ a koje se danas koristi za VIP delegacije Ministarstva spoljnih poslova.
Impresivna dedinjska dvospratnica, tipične arhitekture za predratni Beograd, koju je projektovao čuveni arhitekta Milutin Borisavljević, izgrađena je 1939. godine. Odlikuje je upečatljiv neoklasicistički stil po ugledu na francusku renesansu, koji do danas nije izgubio ništa od svoje atraktivnosti. Ovo zdanje, podignuto za predratnog direktora praške banke Karla Husnjika, uz „komšijsku“ palatu na broju 25, ubraja se među poslednja ostvarenja Borisavljevića, koji je nakon rata napustio Srbiju i ostatak života proveo u Parizu, gradu u kome se i školovao.
Arhitekturu je Borisavljević ostvario u eklektičnom duhu, dostižući efekat monumentalnosti upotrebom visokih stubova i pilastara, raskošnih stepenišnih prilaza i ograda parkovski uređenih bašta. Ovaj koncept Borisavljević je godinama pre toga brusio, projektujući najraskošnija rezidencijalna zdanja predratnog Beograda.

Kuća je poznata po monumentalnoj fasadi sa detaljno razrađenim ornamentima i prostranim vrtom koji je okružuje. Do palate se stiže stazom popločanom kaldrmom, što ojačava vezu celog kompleksa sa prirodom i njenim poretkom. Park prepun drveća i ukrasnih biljaka ukrašen je gvozdenim fenjerima i kandelabrima, livenim u gvožđu. Bogatu ornamentiku na njima čine motivi floralnih ukrasa.

„Zelena površina ističe lepotu građevine koja se uzdiže na blagom uzvišenju, veličanstveno krunisana skulpturalnim figurama na samom vrhu. Jednostavna, ali otmena ornamentika obogaćena je jonskim kapitelima, dok ulaz u objekat krasi trem podržan masivnim monumentalnim stubovima“, navedeno je u monografiji Ministarstva spoljnih poslova posvećenoj ovoj jedinstvenoj beogradskoj kući, pod nazivom Diplomatska vila.
Pogled na razigranu i raskošnu fasadu ovog zdanja dočarava veličanstvenost fasada Pariza i atmosferu francuskih romana 19. veka. Skulpture inspirisane periodom vladavine Luja XIV ističu dinamičnost i raskoš ukrasa, dok klasicističke figure naglašavaju mir i eleganciju forme dekorativnog karaktera. Posebnu lepotu daju balustrade koje, zajedno sa bogatom reljefnom plastikom, čine fasadu dinamičnom i inspirativnom.

Više o ovoj jedinstvenoj nepokretnosti pročitajte u našem Dipos magazinu.