Na konferenciji velikih sila održanoj u Berlinu, kojom je predsedavao nemački kancelar Bizmark, Srbija je dobila teritorijalno proširenje, ali i daleko važnije, međunarodno priznanje, čime se svrstala među punopravne evropske države. Iako Beograd formalno nije imao zvanične predstavnike na kongresu, diplomatska borba se vodila do samog kraja.
Velike zasluge za uspešan epilog berlinske političke avanture pripadaju agilnom, pragmatičnom i upornom srpskom diplomati Jovanu Ristiću, koji je po nalogu kneza Milana Obrenovića, uprkos suženom manevarskom prostoru, prilježno vodio spoljnopolitičku akciju

Ostvarenje velikog sna

San o slobodi, nezavisnosti i državnosti, koji su, podižući bunu, hladne februarske noći 1804. godine usnili ustanici u Orašcu, ostvaren je posle punih sedam decenija.  Dogovorom velikih sila na Berlinskom kongresu leta 1878. godine, Kneževina Srbija dobila je međunarodno priznanje svoje samostalnosti i time i formalno stupila u krug evropskih država. Ovaj akt uspešno je sjedinio sve tekovine Prvog i Drugog srpskog ustanka, turskih hatišerifa, Sretenjskog ustava, i sve to zajedno ugradio u temelj suverene srpske države. Zato se Berlinski kongres, bez obzira na činjenicu da Srbija u njemu nije direktno učestvovala, i uprkos kontroverzama koje su ga pratile, danas uzima kao jedna od ugaonih tačaka srpske nacionalne istorije.

Odlukama Berlinskog kongresa okončana je takozvana Velika istočna kriza, značajni segment u dugoročnom rešavanju istočnog pitanja. Veliki srpski istoričar Milorad Ekmečić ovu fazu evropske istorije jednostavno je definisao kao borbu velikih sila oko podele osmanlijske teritorijalne baštine, koju su oni ostvarili od 16. veka pa nadalje. 

Srbija bez statusa učesnika kongresa

Velika konferencija sazvana je na inicijativu nemačkog kancelara Ota fon Bizmarka, a kao mesto susreta predložen je Berlin. Inicijativu su odmah prihvatile Nemačka, Velika Britanija i Italija. Francuska je prihvatila posle dobijanja određenih garancija, a sve to zajedno prinudilo je i Rusiju da se odazove. 

Interese sedam velikih sila zastupalo je 90 ovlašćenih predstavnika, a kongresom je predsedavao šef delegacije domaćina, kancelar Bizmark. U pregovorima su učestvovali i timovi stručnjaka za međunarodno pravo, vrsnih diplomata, vojnih konsultanata, prevodilaca, ali i geografa i kartografa, koji su davali predloge rešenja novih granica balkanskih država.

Srbija, formalno još uvek vazalna država, nije imala status učesnika kongresa, nije bila pozvana niti su njeni predstavnici imali pravo da prisustvuju raspravi predstavnika velikih sila. Ipak, Berlinska konferencija može da se smatra diplomatskom pobedom Srbije, jer je tadašnji Beograd indirektno i iz prikrajka vukao niz poteza koji su doveli do povoljnog ishoda. 

Pobeda Jovana Ristića, pragmatičnog i upornog srpskog diplomate

Velike zasluge za uspešan epilog berlinske političke avanture pripadaju agilnom, pragmatičnom i upornom srpskom diplomati Jovanu Ristiću. Beograd je preko Ristića svoje interese branio čitavim spletom diplomatskih aktivnosti niskog intenziteta, na marginama konferencije, kao i u prestonicama država koje su učestvovale na kongresu. 

Ristić je na marginama skupa i preko svojih veza saznavao za planove velikih sila, a pre oficijelnih zasedanja lobirao je kod izaslanika ključnih država, kreirajući tako njihov stav o srpskim interesima. Upravo zato je i podrška Austrougarske, ka kojoj se  okrenuo spoljnopolitički kurs Srbije, bila od posebnog značaja. Pošto se radilo o moćnoj evropskoj sili, njeni delegati su prisustvovali svim važnim sastancima i pitali se prilikom donošenja konačnih odluka.

Sporna teritorijalna pitanja uglavnom su rešena u srpsku korist. Zahvaljujući čvrstom stavu habzburških diplomatskih predstavnika dobijeno je Vranje, koje su Britanci želeli da sačuvaju Turcima, i Pirot, koji su Rusi pokušali da izbore za Bugare. Srbija se proširila na četiri nova okruga: niški, pirotski, toplički i vranjski, a poseban značaj imalo je sticanje pune nezavisnosti i međunarodnog priznanja. Bio je to pečat na slobodu, sanjan generacijama.

Detaljnije o Berlinskom kongresu kao i brojne teme iz oblasti diplomatije, kulture i bogatog istorijskog nasleđa Srbije, možete pronaći u Dipos magazinu.