Манастири Косова и Метохије јединствена су галерија највреднијих дела средњовековне уметности светског значаја

Косово и Метохија је најважнија мисао, најкрупнија замисао, најсложеније заумљење српске културе. Име за оно највредније што је српски народ дао хришћанској цивилизацији. Косово је престоница српског уметничког царства. Оставштина и завештање српске умности и духовности човечанству. Легенда уз коју расте српски народ.
Надахнуте речи познатог српског песника, дугогодишњег члана Српске академије наука и уметности Матије Бећковића сасвим оправдано наглашавају све духовне и уметничке домете српских споменика културе на Косову и Метохији. Ова покрајина, осим што је Стара Србија – матични простор средњовековне српске државе – највећа је духовна и уметничка ризница српског народа. Просто речено, Косово је највећи музеј нашег народа у коме свако дело прича узбудљиву причу о цивилизацији која је пуном креативном снагом живела на том простору. И отуд оцена да су „Високи Дечани српски Нотр Дам, док је Пећка патријаршија наш Сен Дени“.

Манастир Високи Дечани

Ове светиње не само да су сидришна места српске историје, темељи духовности и историјског трајања, већ су и сведочанства највиших уметничких домета европске средњовековне уметности. На зидинама древних косовско-метохијских манастира може се пратити иста уметничка нит која води од античких идеала, а која је у тренутку настанка била истински врх римско-византијске уметности средњег века.
Због свега тога, четири манастира Српске православне цркве са простора Косова и Метохије, због непроцењивих уметничких и културних вредности које вековима чувају, налазе се на Унесковој листи Светске баштине као заштићени средњовековни споменици на Косову (Medieval Monuments in Kosovo). У питању су манастири Високи Дечани, Пећка патријаршија и Грачаница, каo и Црква Богородице Љевишке. Од 2006. године део су и списка угрожених места Светске баштине.
Манастир Дечани задужбина је краља Стефана Дечанског из 14. века, а епитет „високи” добио је због величине неуобичајене за то доба – Црква Христа Пантократора дуга је 36 метара, а висока 30, па спада међу највеће грађевине средњовековне Србије.

Дечани су, због своје монументалности и лепоте, временом постали један од симбола Србије. Фотографије ове светиње зато се често срећу у српским домовима, а групе ходочасника свакодневно пристижу међу његове зидине.

Када га је уврстио на листу Светске културне баштине, Унеско је у образложењу навео да су „његове фреске један од највреднијих примера ренесансе Палеолога у византијском сликарству и драгоцен запис о животу у 14. веку”. Манастир има изузетно богату ризницу, која је, по значају и богатству, одмах иза хиландарске.

Градњом манастира од 1326. и 1335. године управљао је познати, али и помало мистични неимар, католик, фра Вито из Котора, који је у њега уградио медитеранско романско и готичко уметничко искуство. Дечани су тако постали најдирљивије и најлепше место сусрета Истока и Запада.

Црква је грађена од мермерних љубичастих и окер квадара, а у њој је чак 4.000 квадратних метара сачуваних фресака изузетне естетике, што Дечане чини истинским музејом средњег века. У самом иконостасу налази се јединствена Богородица Дечанска из 14. века, док је у доњем делу цркве фреска Исуса Христа са мачем и натписом: “Овај мач је усјецатељ греха”.

Наставак текста о Високим Дечанима као и другим манстирима Косова и Метохије прочитајте у нашем Дипос Магазину.