Формални дипломатски односи успостављени су 1955. године, а засновани су на међусобном уважавању, поштовању територијалног интегритета и снажној економској сарадњи

Председник Републике Србије Александар Вучић и председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг Foto: predsednik.rs / Председништво Србије / Димитрије Голл

Добро је позната и често цитирана мисао бившег британског премијера лорда Палмерстона да нације немају вечитих савезника нити вечитих непријатеља, већ да су само интереси вечни, али у односима Србије и Кине може се рећи да је ово изузетак који потврђује правило. Током седам деценија сарадње створене су чврсте везе у готово свим областима од политике и привреде, до културе, образовања и одбране. Односи двеју земаља које су удаљене хиљадама километара засновани су на међусобном уважавању, поштовању територијалног интегритета и снажној економској сарадњи. Речима кинеског председника Си Ђинпинга: „Челично пријатељство Србије и Кине пустило је дубље корење у срцу двају народа“.
Ипак, пут до таквог партнерства није био без изазова. Иако је Југославија признала НР Kину још 1. октобра 1949. године, услед сукоба са СССР-ом и државама Kоминформа, формални дипломатски односи успостављени су тек шест година касније, након нормализације југословенско-совјетских односа доласком генералног секретара совјетске партије Никите Хрушчова у Београд. Међутим, сагласје у спољнополитичким питањима било је кратког даха пошто су 1958. односи захладнели због идеолошких разлика. Обнављање стратешког савезништва започето је средином седамдесетих година, а крунисано је одласком Јосипа Броза Тита у Кину 1977. године, што је била прва посета шефа југословенске државе тој земљи, након чега су уследиле бројне размене високих делегација.

Фото : predsednik.rs / Председништво Србије / Димитрије Голл

Током кризе деведесетих година, Кина је у Савету безбедности УН била уздржана од гласања у прилог резолуција неповољних по СР Југославију. Добри дипломатски односи неговани су и између Кине и државне заједнице СЦГ, а потом наследно и између Србије и Кине, после распада последње заједничке јужнословенске државе. У најтежим тренуцима новије српске историје, Кина је увек стајала уз Србију као искрен пријатељ – показивала је разумевање за изазове са којима се наша земља суочавала, спремност да саслуша све аргументе и упути поруке мира, сарадње и поштовања, чак и када су околности у међународном окружењу биле изразито неповољне.
„Упркос чињеници да смо неретко притиснути од многих најмоћнијих сила света, имамо срећу да смо у Кини увек имали пријатеља“, поручио је прошле године председник Србије Александар Вучић током посете кинеског председника Си Ђинпинга Београду.
У савременом геополитичком контексту, разумевање и чврста подршка у питањима од кључног значаја за национални суверенитет чине арматуру дипломатских односа ове две државе. Упркос комплексним међународним околностима данашњице, Кина остаје доследан партнер Србије, подржавајући њен територијални интегритет, укључујући и став према Kосову и Метохији, док Београд узвраћа принципијелном подршком политици „једне Kине“. Овакав савез двеју суверених земаља данас представља реткост, јер се не заснива искључиво на геополитичким и економским интересима, већ и на традиционалном пријатељству, поузданом партнерству и високом степену поверења.
Деценије неговања добрих дипломатских односа допринеле су процвату економске сарадње, једном од носећих стубова партнерства Кине и Србије. Kина је данас један од најзначајнијих страних инвеститора у Србији, где је низ великих инфраструктурних и индустријских пројеката реализован управо захваљујући капиталу те државе. Међу најпознатијим примерима су железара у Смедереву, коју је преузела компанија HBIS Group, рударско-металуршки комплекс у Бору у власништву компаније Zijin Copper, Пупинов мост у Београду, као и градња брзе пруге Београд–Будимпешта, једног од најамбициознијих регионалних инфраструктурних пројеката. Ови подухвати не само да доприносе привредном расту Србије, већ и повезују земљу са ширим оквирима кинеске иницијативе „Појас и пут“.

Foto: predsednik.rs / Председништво Србије / Димитрије Голл

Томе доприносе и све чешћа путовања грађана Србије и Кине у оба смера, подстакнута укидањем виза 2016. године. Српски привредници, студенти и туристи све чешће одлазе у Кину, ширећи хоризонте, градећи пријатељство и учвршћујући међусобне везе које надилазе званичну дипломатију, док кинеска заједница у Србији, иако бројчано мала, има своје место у друштвеном животу, посебно у Београду и околини.
Седам деценија односа Србије и Kине не представљају само статистички јубилеј, већ сведочанство о континуираном и поузданом партнерству. Упркос политичким променама, историјским изазовима и глобалним превирањима, две земље су успеле да очувају и развију односе који се данас ослањају не само на економски интерес, већ и на дугорочну стратешку визију.
Значај овог вишедеценијског партнерства очигледно превазилази и границе двеју земаља, што је својим речима потврдио и кинески председник:
„Пријатељи, историја нам показује да је пријатељство Србије и Кине пријатељство које је исковано кроз нашу изузетну заједничку борбу да унапредимо светски мир и развој. И оно је исковано крвљу и животима наша два народа. Гледајући у будућност, изградња заједничке будућности Србије и Кине у новој ери је стратешки избор.“

Принципи мира и поштовања

Посебну димензију у односима Србије и Кине добија војно-техничка сарадња, која је знатно унапређена у последњој декади. Србија је постала једна од првих европских земаља која је увела кинеске системе ПВО, као и савремене беспилотне летелице, што је привукло пажњу међународне јавности. И ова сарадња темељи се на принципима мира, суверенитета и узајамног поштовања. Упоредо с тим, интензивира се и међусобно културно повезивање, које се огледа у оснивању Кинеског културног центра у Београду размени студената, заједничким изложбама и фестивалима, што доприноси бољем разумевању и зближавању два народа, упркос разликама у језику, писму и традицији.