Formalni diplomatski odnosi uspostavljeni su 1955. godine, a zasnovani su na međusobnom uvažavanju, poštovanju teritorijalnog integriteta i snažnoj ekonomskoj saradnji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping Foto: predsednik.rs / Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Dobro je poznata i često citirana misao bivšeg britanskog premijera lorda Palmerstona da nacije nemaju večitih saveznika niti večitih neprijatelja, već da su samo interesi večni, ali u odnosima Srbije i Kine može se reći da je ovo izuzetak koji potvrđuje pravilo. Tokom sedam decenija saradnje stvorene su čvrste veze u gotovo svim oblastima od politike i privrede, do kulture, obrazovanja i odbrane. Odnosi dveju zemalja koje su udaljene hiljadama kilometara zasnovani su na međusobnom uvažavanju, poštovanju teritorijalnog integriteta i snažnoj ekonomskoj saradnji. Rečima kineskog predsednika Si Đinpinga: „Čelično prijateljstvo Srbije i Kine pustilo je dublje korenje u srcu dvaju naroda“.
Ipak, put do takvog partnerstva nije bio bez izazova. Iako je Jugoslavija priznala NR Kinu još 1. oktobra 1949. godine, usled sukoba sa SSSR-om i državama Kominforma, formalni diplomatski odnosi uspostavljeni su tek šest godina kasnije, nakon normalizacije jugoslovensko-sovjetskih odnosa dolaskom generalnog sekretara sovjetske partije Nikite Hruščova u Beograd. Međutim, saglasje u spoljnopolitičkim pitanjima bilo je kratkog daha pošto su 1958. odnosi zahladneli zbog ideoloških razlika. Obnavljanje strateškog savezništva započeto je sredinom sedamdesetih godina, a krunisano je odlaskom Josipa Broza Tita u Kinu 1977. godine, što je bila prva poseta šefa jugoslovenske države toj zemlji, nakon čega su usledile brojne razmene visokih delegacija.

Foto : predsednik.rs / Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Tokom krize devedesetih godina, Kina je u Savetu bezbednosti UN bila uzdržana od glasanja u prilog rezolucija nepovoljnih po SR Jugoslaviju. Dobri diplomatski odnosi negovani su i između Kine i državne zajednice SCG, a potom nasledno i između Srbije i Kine, posle raspada poslednje zajedničke južnoslovenske države. U najtežim trenucima novije srpske istorije, Kina je uvek stajala uz Srbiju kao iskren prijatelj – pokazivala je razumevanje za izazove sa kojima se naša zemlja suočavala, spremnost da sasluša sve argumente i uputi poruke mira, saradnje i poštovanja, čak i kada su okolnosti u međunarodnom okruženju bile izrazito nepovoljne.
„Uprkos činjenici da smo neretko pritisnuti od mnogih najmoćnijih sila sveta, imamo sreću da smo u Kini uvek imali prijatelja“, poručio je prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu.
U savremenom geopolitičkom kontekstu, razumevanje i čvrsta podrška u pitanjima od ključnog značaja za nacionalni suverenitet čine armaturu diplomatskih odnosa ove dve države. Uprkos kompleksnim međunarodnim okolnostima današnjice, Kina ostaje dosledan partner Srbije, podržavajući njen teritorijalni integritet, uključujući i stav prema Kosovu i Metohiji, dok Beograd uzvraća principijelnom podrškom politici „jedne Kine“. Ovakav savez dveju suverenih zemalja danas predstavlja retkost, jer se ne zasniva isključivo na geopolitičkim i ekonomskim interesima, već i na tradicionalnom prijateljstvu, pouzdanom partnerstvu i visokom stepenu poverenja.
Decenije negovanja dobrih diplomatskih odnosa doprinele su procvatu ekonomske saradnje, jednom od nosećih stubova partnerstva Kine i Srbije. Kina je danas jedan od najznačajnijih stranih investitora u Srbiji, gde je niz velikih infrastrukturnih i industrijskih projekata realizovan upravo zahvaljujući kapitalu te države. Među najpoznatijim primerima su železara u Smederevu, koju je preuzela kompanija HBIS Group, rudarsko-metalurški kompleks u Boru u vlasništvu kompanije Zijin Copper, Pupinov most u Beogradu, kao i gradnja brze pruge Beograd–Budimpešta, jednog od najambicioznijih regionalnih infrastrukturnih projekata. Ovi poduhvati ne samo da doprinose privrednom rastu Srbije, već i povezuju zemlju sa širim okvirima kineske inicijative „Pojas i put“.

Foto: predsednik.rs / Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Tome doprinose i sve češća putovanja građana Srbije i Kine u oba smera, podstaknuta ukidanjem viza 2016. godine. Srpski privrednici, studenti i turisti sve češće odlaze u Kinu, šireći horizonte, gradeći prijateljstvo i učvršćujući međusobne veze koje nadilaze zvaničnu diplomatiju, dok kineska zajednica u Srbiji, iako brojčano mala, ima svoje mesto u društvenom životu, posebno u Beogradu i okolini.
Sedam decenija odnosa Srbije i Kine ne predstavljaju samo statistički jubilej, već svedočanstvo o kontinuiranom i pouzdanom partnerstvu. Uprkos političkim promenama, istorijskim izazovima i globalnim previranjima, dve zemlje su uspele da očuvaju i razviju odnose koji se danas oslanjaju ne samo na ekonomski interes, već i na dugoročnu stratešku viziju.
Značaj ovog višedecenijskog partnerstva očigledno prevazilazi i granice dveju zemalja, što je svojim rečima potvrdio i kineski predsednik:
„Prijatelji, istorija nam pokazuje da je prijateljstvo Srbije i Kine prijateljstvo koje je iskovano kroz našu izuzetnu zajedničku borbu da unapredimo svetski mir i razvoj. I ono je iskovano krvlju i životima naša dva naroda. Gledajući u budućnost, izgradnja zajedničke budućnosti Srbije i Kine u novoj eri je strateški izbor.“

Principi mira i poštovanja

Posebnu dimenziju u odnosima Srbije i Kine dobija vojno-tehnička saradnja, koja je znatno unapređena u poslednjoj dekadi. Srbija je postala jedna od prvih evropskih zemalja koja je uvela kineske sisteme PVO, kao i savremene bespilotne letelice, što je privuklo pažnju međunarodne javnosti. I ova saradnja temelji se na principima mira, suvereniteta i uzajamnog poštovanja. Uporedo s tim, intenzivira se i međusobno kulturno povezivanje, koje se ogleda u osnivanju Kineskog kulturnog centra u Beogradu razmeni studenata, zajedničkim izložbama i festivalima, što doprinosi boljem razumevanju i zbližavanju dva naroda, uprkos razlikama u jeziku, pismu i tradiciji.