Од антике до данас одећа се користи као средство за слање порука у међународним односима. Избор одевне комбинације, боје, па и креације одређеног дизајнера није само израз пуког бирања, већ и снажно средство невербалне, али ефикасне, комуникације

Тамно тегет мундир, украшен златним везом на грудима, налик некадашњој адмиралској униформи, двороги шешир са пауновим перјем, пелерина и сабља – делови су свечане дипломатске униформе амбасадора и познатог писца, нобеловца Иве Андрића, која се данас чува у Музеју дипломатије Министарства спољних послова. Ова раскошна одећа не само што због своје естетике и наглашене парадности изазива знатижељу посетилаца већ и сведочи о историји дипломатије и њеној генези односа према нормама одевања.

Начин облачења, односно мода у ширем смислу, важна је и древна уметност као и дипломатија и одувек има велики значај у међународном дипломатском језику. У свету сложених међународних односа и глобалне повезаности, где сваки гест носи одређени значај, модна дипломатија постаје моћно невербално средство за обликовање перцепција, неговање веза, па чак и утицаја на дипломатске исходе. Колико је начин одевања важан у међународном заступању државе и колика је снага порука које се шаљу избором одеће упитали смо Биљану Типсаревић и Игора Тодоровића, двоје светски познатих модних дизајнера, који у свом раду користе и традиционалне елементе и успешно им удахњују савремени живот, стварајући тихе, али ефектне и садржајне креације.

„Мода је веома снажан комуникациони алат који може пренети поруке без изговорене речи. У контексту модне дипломатије, одећа постаје средство изражавања идентитета, културе, па и политичког става. Добро промишљене одевне комбинације могу оставити снажан утисак на међународној сцени, рефлектујући софистицираност, достојанство, али и вредности које држава жели да представи. Личности из света дипломатије својом појавом често обликују перцепцију о земљи коју представљају, и зато мода може директно допринети њиховој аутентичности, самопоуздању и, у коначници, ефикасности у комуникацији и преговорима“, каже за „Дипос“ магазин Биљана Типсаревић, која је заговорник става да мода треба да буде природни наставак личног сензибилитета и става сваке особе, што такође важи и за жене у дипломатији, политици и јавној сцени уопште.
Њене моделе радо носи и прва дама Србије Тамара Вучић, која ужива репутацију особe префињеног стила, добро изабраних комбинација и ненаметљивих али јасних порука. Зато је наводи као успешан пример личности која добро користи модну дипломатију.

„Стил прве даме изузетно је софистициран, ненаметљив, а опет врло препознатљив. Он рефлектује елеганцију, промишљеност и достојанство, што су важне поруке које носилац такве улоге треба да шаље. Њена способност да одевним изборима остане верна себи, а истовремено поштује прилику и контекст, чини је правим примером модне дипломатије. Креације које сам имала част да стварам за њу инспирисане су идејом суптилне женствености и модерне класике – деликатне форме, чиста линија и пажљиво бирани детаљи који говоре тихо, али моћно“, објашњава Типсаревићева.

И модни дизајнер и стилиста Игор Тодоровић, одличан познавалац историје одевања као и савремених политичких трендова, верује да мода није само визуелни израз, већ и моћно средство комуникације, и у том кључу сагледава и везу одевања и представљања државе у свету.
„Највиши носиоци државне моћи још у антици настојали су да одећом оставе одређени утисак снаге и ауторитета. Француска ће крајем 14. века добити првог министра иностраних послова и тиме постати ‘краљица дипломатије’. Од тада до данас, кроз све важне историјске догађаје мода ће пратити дипломатију у стопу. Одећу и естетику која је прати можемо да назовемо тихим, али изузетно елоквентним језиком који се назива дипломатско одевање. У том контексту то није само питање личног избора или естетска вежба, већ моћно средство комуникације. Избор боје, модног додатка, или креације одређеног дизајнера постаје јасна визуелна порука способна да пренесе национални идентитет или покаже поштовање других култура и обичаја. Отуд је дипломатско одевање, уметност коришћења одеће као оруђа дипломатије и невербалне комуникације у међународним односима. У њеној суштини је исправни одабир одеће и додатака којим се потенцира међусобно уважавање и достигнути нови међудржавних односа“, открива Тодоровић кључне аспекте модне дипломатије.

Према његовим речима, избор боје одеће може да буде ефектан дипломатски адут. Уколико је погрешно изабрана, јер у различитим културама или церемонијама има различито значење, може да представља озбиљан комуникацијски проблем или фаул.

“Бела је значајна боја у дипломатији и увек носи поруку неутралности и мира, док љубичаста може да увреди неког са царском титулом уколико протокол домаћина познаје ову врсту хијерархије. Један од најбољих примера коришћења боје у дипломатске сврхе била је краљица Елизабета Друга. На њу је велики утицај имао један од родоначелника ефектног одевања ван политичке реторичке снаге или идеологије – Винстон Черчил“, указује Тодоровић.

Више о модној дипломатији прочитајте у нашем Дипос Магазину.