Od antike do danas odeća se koristi kao sredstvo za slanje poruka u međunarodnim odnosima. Izbor odevne kombinacije, boje, pa i kreacije određenog dizajnera nije samo izraz pukog biranja, već i snažno sredstvo neverbalne, ali efikasne, komunikacije

Tamno teget mundir, ukrašen zlatnim vezom na grudima, nalik nekadašnjoj admiralskoj uniformi, dvorogi šešir sa paunovim perjem, pelerina i sablja – delovi su svečane diplomatske uniforme ambasadora i poznatog pisca, nobelovca Ive Andrića, koja se danas čuva u Muzeju diplomatije Ministarstva spoljnih poslova. Ova raskošna odeća ne samo što zbog svoje estetike i naglašene paradnosti izaziva znatiželju posetilaca već i svedoči o istoriji diplomatije i njenoj genezi odnosa prema normama odevanja.

Način oblačenja, odnosno moda u širem smislu, važna je i drevna umetnost kao i diplomatija i oduvek ima veliki značaj u međunarodnom diplomatskom jeziku. U svetu složenih međunarodnih odnosa i globalne povezanosti, gde svaki gest nosi određeni značaj, modna diplomatija postaje moćno neverbalno sredstvo za oblikovanje percepcija, negovanje veza, pa čak i uticaja na diplomatske ishode. Koliko je način odevanja važan u međunarodnom zastupanju države i kolika je snaga poruka koje se šalju izborom odeće upitali smo Biljanu Tipsarević i Igora Todorovića, dvoje svetski poznatih modnih dizajnera, koji u svom radu koriste i tradicionalne elemente i uspešno im udahnjuju savremeni život, stvarajući tihe, ali efektne i sadržajne kreacije.

„Moda je veoma snažan komunikacioni alat koji može preneti poruke bez izgovorene reči. U kontekstu modne diplomatije, odeća postaje sredstvo izražavanja identiteta, kulture, pa i političkog stava. Dobro promišljene odevne kombinacije mogu ostaviti snažan utisak na međunarodnoj sceni, reflektujući sofisticiranost, dostojanstvo, ali i vrednosti koje država želi da predstavi. Ličnosti iz sveta diplomatije svojom pojavom često oblikuju percepciju o zemlji koju predstavljaju, i zato moda može direktno doprineti njihovoj autentičnosti, samopouzdanju i, u konačnici, efikasnosti u komunikaciji i pregovorima“, kaže za „Dipos“ magazin Biljana Tipsarević, koja je zagovornik stava da moda treba da bude prirodni nastavak ličnog senzibiliteta i stava svake osobe, što takođe važi i za žene u diplomatiji, politici i javnoj sceni uopšte.
Njene modele rado nosi i prva dama Srbije Tamara Vučić, koja uživa reputaciju osobe prefinjenog stila, dobro izabranih kombinacija i nenametljivih ali jasnih poruka. Zato je navodi kao uspešan primer ličnosti koja dobro koristi modnu diplomatiju.

„Stil prve dame izuzetno je sofisticiran, nenametljiv, a opet vrlo prepoznatljiv. On reflektuje eleganciju, promišljenost i dostojanstvo, što su važne poruke koje nosilac takve uloge treba da šalje. Njena sposobnost da odevnim izborima ostane verna sebi, a istovremeno poštuje priliku i kontekst, čini je pravim primerom modne diplomatije. Kreacije koje sam imala čast da stvaram za nju inspirisane su idejom suptilne ženstvenosti i moderne klasike – delikatne forme, čista linija i pažljivo birani detalji koji govore tiho, ali moćno“, objašnjava Tipsarevićeva.

I modni dizajner i stilista Igor Todorović, odličan poznavalac istorije odevanja kao i savremenih političkih trendova, veruje da moda nije samo vizuelni izraz, već i moćno sredstvo komunikacije, i u tom ključu sagledava i vezu odevanja i predstavljanja države u svetu.
„Najviši nosioci državne moći još u antici nastojali su da odećom ostave određeni utisak snage i autoriteta. Francuska će krajem 14. veka dobiti prvog ministra inostranih poslova i time postati ‘kraljica diplomatije’. Od tada do danas, kroz sve važne istorijske događaje moda će pratiti diplomatiju u stopu. Odeću i estetiku koja je prati možemo da nazovemo tihim, ali izuzetno elokventnim jezikom koji se naziva diplomatsko odevanje. U tom kontekstu to nije samo pitanje ličnog izbora ili estetska vežba, već moćno sredstvo komunikacije. Izbor boje, modnog dodatka, ili kreacije određenog dizajnera postaje jasna vizuelna poruka sposobna da prenese nacionalni identitet ili pokaže poštovanje drugih kultura i običaja. Otud je diplomatsko odevanje, umetnost korišćenja odeće kao oruđa diplomatije i neverbalne komunikacije u međunarodnim odnosima. U njenoj suštini je ispravni odabir odeće i dodataka kojim se potencira međusobno uvažavanje i dostignuti novi međudržavnih odnosa“, otkriva Todorović ključne aspekte modne diplomatije.

Prema njegovim rečima, izbor boje odeće može da bude efektan diplomatski adut. Ukoliko je pogrešno izabrana, jer u različitim kulturama ili ceremonijama ima različito značenje, može da predstavlja ozbiljan komunikacijski problem ili faul.

“Bela je značajna boja u diplomatiji i uvek nosi poruku neutralnosti i mira, dok ljubičasta može da uvredi nekog sa carskom titulom ukoliko protokol domaćina poznaje ovu vrstu hijerarhije. Jedan od najboljih primera korišćenja boje u diplomatske svrhe bila je kraljica Elizabeta Druga. Na nju je veliki uticaj imao jedan od rodonačelnika efektnog odevanja van političke retoričke snage ili ideologije – Vinston Čerčil“, ukazuje Todorović.

Više o modnoj diplomatiji pročitajte u našem Dipos Magazinu.