Izložba rekonstruisanih odežda i insignija srpskih srednjovekovnih vladara Istorijskog muzeja Srbije pred oči savremenog posmatrača iznela je drevnu prošlost u punoj autentičnosti i lepoti. Krune i svečana odeća izrađene su prema ktitorskim portretima u manastirima, od materijala iz tog doba i tehnikama koje su korišćene u vreme nastanka.

Kruna i žezlo cara Dušana

Srednji vek za najveći deo Evrope važi za mračno doba – epohu razaranja, ratova, epidemija, sunovrata vrednosti nasleđenih u antičko doba. Nasuprot tome, na prostoru „vizantijskog kruga“, koji je obuhvatao većinu tadašnjih srpskih zemalja, srednjovekovlje je vreme uspona, političkog jačanja, razvoja institucija i privrede, doba širenja pismenosti i umetnosti. Kako je to izgledalo u svojim najsjajnijim oblicima izuzetno uspešno su dočarali stručnjaci Istorijskog muzeja Srbije, koji već godinama stvaraju i obogaćuju jedinstvenu zbirku rekonstruisanih odežda i insignija srpskih srednjovekovnih vladara.

Zahvaljujući ovom u mnogo čemu pionirskom poduhvatu, danas možemo da vidimo kako su se oblačili srpski župani, kraljevi i despoti, insignije kojima su demonstrirali svoju vlast, kao i ukrase njihovih odežda, jedinstvene lepote i raskoši. Ovom zbirkom predmeta, rekonstruisanim prema autentičnim vladarskim portretima iz crkava i manastira – njihovih zadužbina, oni prestaju da budu neme freske, već se pred našim očima pojavljuju u punoj autentičnosti i lepoti.

Iza ovog decenijskog poduhvata koji je uspeo da napravi vremenski most do ranog srednjeg veka, stoji široki krug kustosa i saradnika Istorijskog muzeja Srbije. Na čelu tima stručnjaka, istinskih autoriteta u oblastima kojima se bave, i vrsnih majstora brojnih zanata, stoji direktorka Muzeja Dušica Bojić, koja je uspela da realizuje jedan od najatraktivnijih muzejskih poduhvata u našoj zemlji i tamu vekova osvetli jarkim svetlom ne samo naučne istine, već i savršenstva predanog ljudskog rada i talenta.
Izložba nazvana „Čekajući stalnu postavku“ tokom poslednjih šest godina postala je jedan od najposećenijih muzejskih sadržaja u Beogradu. Rado je posećuju ne samo stranci, gosti glavnog grada, već i domaći posetioci. Izloženi eksponati – odežde i insignije srpskih vladara jedinstven su čas „učiteljice života“, ali i istorije umetnosti, etnologije i etnografije i umetničkog zanatstva. I važnije od toga, svedočanstvo sjaja i uspeha srpske srednjevekovne države.

Direktorka Istorijskog muzeja Srbije, Dušica Bojić sa Sevastokratorskim vencem Stefana Prvovencanog

„Kada sam pre više od šest godina pozvala radionicu vrsnog filigraniste iz Kraljeva Gorana Ristovića Pokimice, iznela mu ideju i pitala ga da li može da od autentičnih materijala napravi krunu kakvu su nosili Nemanjići, duhovito je odgovorio: ‘Naravno, mi to u Kraljevu radimo. Ali takvu narudžbinu nismo dobili 800 godina!’ Ipak, vremenski jaz je uspešno prevaziđen, a Pokimica je tvorac velikog broja predmeta iz naše kolekcije“, priča Dušica Bojić anegdotu koja najbolje odslikava svu složenost ovog posla.
Iza ovog poduhvata je činjenica da krune Nemanjića i drugih srpskih vladara nisu sačuvane, što sasvim dovoljno govori o burnoj istoriji naše zemlje. Ipak, njihov izgled je poznat, zbog velikog broja vladarskih portreta na freskama njihovih zadužbina. Manastiri u kojima su ovekovečeni srpski monarsi nalaze se širom Pomoravlja, Zapadne Srbije, Kosova i Metohije, Crne Gore, Hrvatske… Trudom tima Istorijskog muzeja Srbije rekonstruisano je ukupno 10 kruna i sve ih imamo pred nama, u punom sjaju i lepoti. Zbirka je upotpunjena i velikim brojem svečanih vladarskih odežda i pratećih predmeta – žezala, ručnih krstova, prstenja…
„Zbirci je nedavno pridružena rekonstrukcija krune prvog srpskog kralja Mihaila Vojislavljevića, vladara iz prednemanjićke epohe, koju je izradila zlatarska radionica Marsela i Simona Čivljaka po ugledu na ktitorsku fresku iz Crkve Svetog Mihaila u Stonu na Pelješcu, a uz veliku pomoć Predraga Komatine iz Vizantološkog instituta i arheologa Marka Aleksića. Kruna ima formu venca na čijim vrhovima se nalaze četiri krsta i specifična je po tome što se ovakav oblik krune sreće u kratkom istorijskom periodu samo kod vladara Engleske, Nemačke i Norveške. Urađena je od pozlaćenog srebra i ukrašena slatkovodnim biserima, kao i zelenim ahatom, oniksom, žadom, hrizoprasom, plavim sintetičkim safirom i ametistom. Pokimica je uradio i sevastokratorski venac Stefana Prvovenčanog, po fresci u manastiru Studenica. Kruna prvog ovenčanog kralja dinastije Nemanjić, izvedena je od pozlaćenog srebra i raskošno dekorisana turmalinima, granatima, rubinima, ametistima i slatkovodnim biserima“, navodi Bojićeva.

Kompletan tekst pročitajte u našem Dipos Magazinu.