Kada je u protekloj godini Društvo za iznajmljivanje nekretnina „Dipos“ nizom manifestacija obeležilo je 60 godina poslovanja, u sedištu Društva održana je svečana ceremonija sadnje stabla prijateljstva sa 10 ambasadora arapskih zemalja u Republici Srbiji, među kojima je bio i ambasador Države Kuvajt, NJ. E. gospodin, Faiz Medžbel el Muteiri, što je za naše Društvo bila posebna čast.

Bilateralna saradnja

Politički odnosi Države Kuvajt i Republike Srbije su dobri i razvijaju se uzlaznom putanjom.

Ekonomski odnosi između dve države su do 1990. bili veoma razvijeni a saradnja se prvenstveno odvijala u oblasti investicija, gde su naša preduzeća izgradila značajne infrastrukturne objekte poput vojnih bolnica, kompleksa zgrada ministarstava i tornjeva koji su postali simbol Kuvajta, kao i u domenu odbrane. Danas se ona uglavnom odvija kroz sporadičnu robnu razmenu skromnog obima, iako postoje značajne mogućnosti za razvoj investicione, vojne i finansijsko-bankarske saradnje.

Država Kuvajt je prijateljske odnose sa Republikom Srbijom potvrdila i hitnom pomoći u iznosu od 1 milion USD, upućenoj za saniranje štete izazvane velikim poplavama koje su pogodile Republiku Srbiju maja 2014. godine. Od donacije je izgrađeno 25 kuća u poplavama pogođenim područjima.

Tvrđava sagrađena pored vode

Država Kuvajt je mala ustavna monarhija na obali Persijskog zaliva, a njen naziv zapravo znači „tvrđava sagrađena pored vode”. Reč je o pustinjskoj zemlji sa devet ostrva, i jedinoj državi na svetu bez prirodnog jezera i rezervoara vode. Zbog toga nema pitku tekuću vodu, ali se industrijska dobija desalinizacijom. Pa ipak, sa 10% svetskih naftnih rezervi, Kuvajt se svrstava u jednu od najbogatijih zemalja na svetu.

Istorija

Prvo pominjanje Kuvajta pod istim imenom datira još iz XVI veka kada je nekoliko beduina iz plemena Al Aniza migriralo na severni deo obala Persijskog Zaliva iz centralne Arabije.

Današnji vladari Kuvajta su potomci vladara Sabaha Prvog, kojeg je tada izabrala zajednica. Dužnost vladara je bila obavljanje svih državnih funkcija od diplomatije do prikupljanja poreza, što je bio presedan, jer se do tada u ostalim arapskim zemljama vladalo autoritativno.
Istorija beleži da se početkom XVIII veka lokalno stanovništvo Kuvajta posvetilo prodaji bisera, po čemu je zemlja postala poznata širom sveta, ali kada ga je Japan prestigao po izvozu ove dragocenosti, Kuvajt je pretrpeo veliki ekonomski udarac i ubrzo postao Britanski protektorat.
Međutm, finansijsko ulaganje Britanije i pronalazak nafte, transformisali su Kuvajt iz ekonomski nestabilnog protektorata u najvećeg izvoznika nafte u Zalivu i prvu državu u regionu koja je dobila nezavisnost od Britanije, 1961. godine.

Politika

Kuvajt je ustavna monarhija i ima najstariju demokratsku izabranu vladu među državama Persijskog zaliva. Iako je predsednik države emir, čija titula se prenosi generacijama i koji određuje premijera, parlament ima moć da liši dužnosti bilo kog člana kabineta putem niza ustavnih procedura. Prema ustavu, i novog princa kojeg nominuje vladajuća porodica Emira, takođe mora da odobri parlament.

Zanimljivo je da je do 2005. godine, samo 15% ukupnog stanovništva Kuvajta imalo pravo glasa, dok je ženama, državljanima koji su dobili državljanstvo pre manje od 30 godina i članovima armije to pravo bilo oduzeto. Kada je parlament usvojio zakon po kome žene mogu da glasaju tadašnji premijer Kuvajta Šeik Sabah IV el Ahmed el Džabir el Sabah najavio je izbor prve ministarke, dr. Masume Mubarak, na mesto ministra za administrativni razvoj unutrašnjih poslova, što je bio značajan korak u jednakosti žena i muškaraca u prilično konzervativnoj državi.

Lična karta

Populaciju ove zemlje čini 4,5 miliona stanovnika, od čega su 3,2 miliona strani državljani. Najveći broj stanovnika živi u glavnom gradu Kuvajtu kao i Džahri. Zvanični i službeni jezik je arapski, iako se engleskim jezikom služi veliki deo stanovništva, dok je zvanična valuta kuvajtski dinar, jedna od najvrednijih moneta na svetu.

Poseban simbol glavnog grada su Kuwajt Towers, tornjevi napravljeni od armiranog betona. Glavni od tri tornja visok je 187 metara, i u njemu se nalazi restoran koji rotira i okrene pun krug za pola sata. Drugi toranj visok je 145,8 metara i služi kao vodeni toranj, dok treći služi za nadzor osvetljenja nad druga dva tornja. Upravo Kuwajt Towers gradilo je preduzeće “Energoprojekt” iz Beograda.

Suk Al Mubarakeya oduvek je bio centar trgovine. Mnogi ga smatraju riznicom Bliskog Istoka jer se ovde mogu kupiti svileni persijski tepisi, arapski antikviteti, nakit, odeća, hrana i parfemi, dok je za ljubitelje peščanih plaža i ronjenja, Al Kout-plaža dugačka skoro 500 km, idealno mesto za odmor.