Наива из Ковачице аутентичан је уметнички израз самоуких сликара овог места, а временом је постала глобални сликарски феномен и један од највећих уметничких брендова Србије. Интересовање за наивом деценијама не јењава, стално стиче нове поклонике, а посебно велико интересовање изазива међу странцима који посећују нашу земљу.

                                             Мартин Јонаш, Фото: Галерија наивне уметности

Када су организовали прву изложбу слика наивне уметности, у банатском селу Ковачица, 1939. године, мештани Јан Сокол и Мартин Палушка нису ни слутили да ће њихово наивно сликарство прославити ово мирно војвођанско место на свим меридијанима. Тешко је било замислити да ће чувени светски глумци, музичари, амбасадори и политичари долазити у њихов „атар“ да се диве јарким бојама осликане призоре из сеоског живота. Нису самоуки сликари ни слутили да ће једног дана ковачичка наива бити на корак од добијања статуса нематеријалног културног добра на листи УНЕСКО-а, чиме ће добити глобално признање и заштиту.
Јарке боје, стална динамика и покрет, велике, неретко и монументалне сцене сеоске свакодневице скренуле су пажњу љубитеља уметности из целог света на нешколоване, али бескрајно креативне, инспирисане и надарене сликаре из банатске равнице. Наива из Ковачице, временом је постала глобални сликарски искорак и један од највећих уметничких брендова Србије. Интересовање за наивом деценијама не јењава, стално стиче нове поклонике, а посебно велико интересовање изазива међу странцима који посећују нашу земљу.

Мартин Палушка, Фото: Галерија наивне уметности

Бригу о аутентичном уметничком правцу деценијама води Галерија наивне уметности, која је један од најпосећенијих изложбених установа у Србији. Од 2017. године поносни је власник Ордена Карађорђеве звезде првог степена, за нарочите заслуге у представљању Србије и њених грађана, као и постигнуте уметничке резултате.

Зграда Галерије наивне уметности у Ковачици

Галерија је основана давне 1955. године и била је прва сеоска галерија слика на подручју целе бивше Југославије. објашњава директорка Ана Жолнај Барца.
Убрзо су се придружили и други сликари а до данас нико није успео да објасни тај феномен – откуд у једној малој Ковачици, која броји око 6.400 житеља, толико талентованих људи. Ликовни критичари покушавали су да га протумаче носталгијом за завичајем, за Словачком, али чињеница је, примећује директорка, да су ови људи рођени у Ковачици, која је њихов једини завичај и инспирација. Такође је занимљиво да Словаци у другим срединама, па ни у самој Словачкој, немају уметничку традицију наивног сликарства.
Када су почињали, Јан Сокол и Мартин Палушка нису познавали академске конструкције слика, баш као ни они који ће им се придружити и постати познати: Михал Биреш, Владимир Бобош, Мартин Јонаш и Јан Књазовиц. Ипак, најзначајнији представници који су заправо прославили Ковачицу широм света били су Мартин Јонаш и Зузана Халупова, познатија као Мама Зузана.
Поред бројних туриста из различитих крајева света, током богате сликарске историје, Ковачицу је посетила и посада „Апола 11“, која је слетела на Месец, затим рок група „Ролингстонси“, чији су чланови купили три слике, глумац Франко Неро, Хуан Карлос и многи други. Годишње Галерију наивне уметности, за коју су сада везана 22 сликара, обиђе око 20.000 гостију.

Зузана Халупова, Фото: Галерија наивне уметности

Више о овом аутентичном уметничком правцу као и Галерији наивне уметности у Ковачици, можете пронаћи у магазину Дипос.