Naiva iz Kovačice autentičan je umetnički izraz samoukih slikara ovog mesta, a vremenom je postala globalni slikarski fenomen i jedan od najvećih umetničkih brendova Srbije. Interesovanje za naivom decenijama ne jenjava, stalno stiče nove poklonike, a posebno veliko interesovanje izaziva među strancima koji posećuju našu zemlju.

                                             Martin Jonaš, Foto: Galerija naivne umetnosti

Kada su organizovali prvu izložbu slika naivne umetnosti, u banatskom selu Kovačica, 1939. godine, meštani Jan Sokol i Martin Paluška nisu ni slutili da će njihovo naivno slikarstvo proslaviti ovo mirno vojvođansko mesto na svim meridijanima. Teško je bilo zamisliti da će čuveni svetski glumci, muzičari, ambasadori i političari dolaziti u njihov „atar“ da se dive jarkim bojama oslikane prizore iz seoskog života. Nisu samouki slikari ni slutili da će jednog dana kovačička naiva biti na korak od dobijanja statusa nematerijalnog kulturnog dobra na listi UNESKO-a, čime će dobiti globalno priznanje i zaštitu.
Jarke boje, stalna dinamika i pokret, velike, neretko i monumentalne scene seoske svakodnevice skrenule su pažnju ljubitelja umetnosti iz celog sveta na neškolovane, ali beskrajno kreativne, inspirisane i nadarene slikare iz banatske ravnice. Naiva iz Kovačice, vremenom je postala globalni slikarski iskorak i jedan od najvećih umetničkih brendova Srbije. Interesovanje za naivom decenijama ne jenjava, stalno stiče nove poklonike, a posebno veliko interesovanje izaziva među strancima koji posećuju našu zemlju.

Martin Paluška, Foto: Galerija naivne umetnosti

Brigu o autentičnom umetničkom pravcu decenijama vodi Galerija naivne umetnosti, koja je jedan od najposećenijih izložbenih ustanova u Srbiji. Od 2017. godine ponosni je vlasnik Ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena, za naročite zasluge u predstavljanju Srbije i njenih građana, kao i postignute umetničke rezultate.

Zgrada Galerije naivne umetnosti u Kovačici

Galerija je osnovana davne 1955. godine i bila je prva seoska galerija slika na području cele bivše Jugoslavije. objašnjava direktorka Ana Žolnaj Barca.
Ubrzo su se pridružili i drugi slikari a do danas niko nije uspeo da objasni taj fenomen – otkud u jednoj maloj Kovačici, koja broji oko 6.400 žitelja, toliko talentovanih ljudi. Likovni kritičari pokušavali su da ga protumače nostalgijom za zavičajem, za Slovačkom, ali činjenica je, primećuje direktorka, da su ovi ljudi rođeni u Kovačici, koja je njihov jedini zavičaj i inspiracija. Takođe je zanimljivo da Slovaci u drugim sredinama, pa ni u samoj Slovačkoj, nemaju umetničku tradiciju naivnog slikarstva.
Kada su počinjali, Jan Sokol i Martin Paluška nisu poznavali akademske konstrukcije slika, baš kao ni oni koji će im se pridružiti i postati poznati: Mihal Bireš, Vladimir Boboš, Martin Jonaš i Jan Knjazovic. Ipak, najznačajniji predstavnici koji su zapravo proslavili Kovačicu širom sveta bili su Martin Jonaš i Zuzana Halupova, poznatija kao Mama Zuzana.
Pored brojnih turista iz različitih krajeva sveta, tokom bogate slikarske istorije, Kovačicu je posetila i posada „Apola 11“, koja je sletela na Mesec, zatim rok grupa „Rolingstonsi“, čiji su članovi kupili tri slike, glumac Franko Nero, Huan Karlos i mnogi drugi. Godišnje Galeriju naivne umetnosti, za koju su sada vezana 22 slikara, obiđe oko 20.000 gostiju.

Zuzana Halupova, Foto: Galerija naivne umetnosti

Više o ovom autentičnom umetničkom pravcu kao i Galeriji naivne umetnosti u Kovačici, možete pronaći u magazinu Dipos.