NAŠ BLOG
MILAN PIROĆANAC
Rođen kao Milan Nedeljković u Jagodini 1837. godine, Milan se školovao na pravnom odseku Liceja, a kasnije u Parizu, gde je i diplomirao. Tokom školovanja promenio je prezime u Piroćanac, po ocu Stevanu Nedeljkoviću, poreklom iz pirotskog kraja koji je učestvovao u ustancima i bio sreski načelnik.
Na nagovaranje Ilije Garašanina, zaposlio se u ministarstvu spoljnih poslova i vrlo brzo došao na položaj načelnika ministarstva. Nakon toga bio je sudija i Kasacionog suda, predsednik Vlade i ministar pravde.
Piroćančeva vlada započela je program modernizacije Srbije. Doneti su slobodoumni zakoni o štampi, političkom govoru, političkim udruženjima i nezavisnim sudovima. U to vreme potpisana je kontroverzna tajna konvencija sa Austrougarskom (1881), koja je Srbiju politički vezala za ovu velesilu, a zbog koje je Piroćanac podneo ostavku. Započeta je gradnja prvih železnica i uzeti prvi zajmovi na evropskom novčanom tržištu. Piroćanac je tokom mandata pokušao i ustavnu reformu, ali nije uspeo zbog otpora kralja Milana.
Kralj Milan Obrenović
Bio je jedna od vodećih intelektualnih ličnosti Srbije u drugoj polovini XIX veka, ideolog mladokonzervativaca okupljenih oko lista „Videlo” i osnivač i lider Srpske napredne stranke.
Sa Čedomiljom Mijatovićem, Stojanom Novakovićem i Milutinom Garašaninom, zastupao je kombinaciju naglašenog liberalizma i umerenog konzervativizma.
Bavio se advokatskom praksom u Beogradu i bio jedan od najboljih srpskih advokata o čemu govori i činjenica da je zastupao u brakorazvodnoj parnici kraljicu Nataliju protiv supruga kralja Milana.
Kraljica Natalija Obrenović
Napisao je nekoliko istoriografskih knjiga, stratešku studiju „Međunarodni položaj Srbije” kao i tri polemičke knjige, uglavnom sa Jovanom Ristićem. Vodio je i dnevnik, koji je objavljen pod naslovom „Beleške“ tek 2004. godine.
O Piroćanacu je govorili da je „najčistiji tip intelektualca obrenovićevskog doba: obrazovan, demokrata, liberalno-konzervativnih shvatanja, nepotkupljiv u principijelnim stvarima, otvoreno suprotstavljen autokratizmu kralja Milana, ali i elitista u kritici primitivizma u okruženju. Većina savremenika smatrala je Piroćanca oštroumnim misliocem, ali (poput Slobodana Jovanovića) neuspešnim državnikom, jer se „razišao i sa kraljem Milanom i sa narodom, koji se, u trenutku kada su se reforme društva zahuktale, okrenuo radikalima”.
Kuća Milana Piroćanca u Beogradu / Foto https://uksrbije.org.rs/
U njegovoj kući u Beogradu, u Francuskoj 7, decenijama je sedište Udruženja književnika Srbije. U drugoj polovini XX veka, kao dom srpskih pisaca, ovo zdanje postalo je simbol velikih ideja.