Srbija ima 100 počasnih konzula u čak 70 država na svim kontinentima. Reč je o ličnostima iz sveta biznisa, politike, prava ili umetnosti koje svojim ugledom zastupaju interese države i njenih građana

Žive od Sao Paula do Seula i od Kaira do Kabula. Srbiju nose u srcu i predano rade u korist države i svih njenih građana u inostranstvu. Iako nisu karijerne diplomate njihov doprinos reputaciji Srbije i promociji njenih ekonomskih i kulturnih vrednosti višestruko je značajan jer su svojevrsni ambasadori dobre volje i uporni graditelji mostova među narodima.
Reč je o neupadljivom ali dragocenom segmentu diplomatske mreže – počasnim konzulima, koji tiho i nenametljivo svakodnevno obavljaju zadatke u korist države i njenih građana. Kako im samo ime govori oni nisu profesionalci, već svoju misiju obavljaju dobrovoljno, na osnovu časti koja im je ukazana, po ugledu na starorimske pretore i edile. Počasni konzuli su ugledni pojedinci, najčešće iz sveta biznisa, prava, umetnosti ili akademske zajednice, pažljivo izabrani jer svojim ugledom, položajem i poznavanjem lokalne sredine mogu da doprinesu interesima Srbije u državama u kojima žive.
U Ministarstvu spoljnih poslova ukazuju na izuzetnu ulogu počasnih konzula u zastupanju Srbije u inostranstvu i sa ponosom navode da naša zemlja trenutno ima najveći broj počasnih konzulata u svojoj istoriji – čak stotinu, koji na najbolji način dopunjuju diplomatsku mrežu koju čine stalne misije, ambasade i konzulati.

„Oni pružaju nemerljiv doprinos u realizaciji spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, posebno očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, unapređivanju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, ali i u ukupnom razvoju bilateralnih odnosa, kako sa najvažnijim akterima međunarodne politike, tako i sa brojnim tradicionalnim prijateljima širom sveta“, navode u Ministarstvu spoljne politike, i naglašavaju da je veoma važan njihov rad na polju uspostavljanja ekonomske saradnje.
Veliki deo naših počasnih konzula dolazi iz poslovnog sveta i, imajući u vidu njihovo profesionalno iskustvo i kontakte, imaju velike zasluge u promociji privrednih potencijala srpske privrede i tržišta i privlačenja stranih investicija u Srbiju.
„Angažman počasnih konzularnih funkcionera doprinosi da se naša zemlja u zemljama u kojima oni žive i rade predstavlja kao moderna država, multikulturalna, tolerantna i otvorena za jačanje postojećih i stvaranje novih prijateljstava i partnerstava“, ističu u Ministarstvu spoljnih poslova.

Institucija počasnih konzula u Srbiji ima bogatu tradiciju. Kraljevina Srbija je prve počasne konzule imenovala još pre Prvog svetskog rata u važnim evropskim gradovima – Briselu, Liježu i u Ženevi. Nakon 1918. institucija počasnih konzula i njihova mreža počinje naglo da se širi. Tako je Kraljevina Jugoslavija, 1931. godine, imala ukupno 91 počasnog konzula, a od toga broja 62 bila su u Evropi.

Zvanje počasnog konzula kroz istoriju nosio je veliki broj uglednih  ličnosti srpskog porekla. Ipak, kao najagilniji i najplodotvorniji u obavljanju svoje diplomatske misije zapamćen je naš naučnik Mihajlo Pupin. Pupin je, kao naučni radnik, pronalazač i profesor, uživao veliki ugled u SAD, a negovao je i snažne veze sa evropskih državama. Kao srpski patriota odigrao je značajnu  ulogu tokom Velikog rata, ali i tokom Pariske mirovne konferencije. Bio je  važan utemeljivač srpsko-američkih odnosa i čovek kome je nacionalni rad bio sastavni deo životnog pregalaštva.

Više o počasnim konzulima Srbije kao i brojne teme iz oblasti diplomatije, kulture i bogatog istorijskog nasleđa Srbije, možete pronaći u Dipos Magazinu.