Србија је пуна старих утврђења и локалитета који привлаче све више туриста и љубитеља историје и археологије. Трагови живота у прошлости безмало су на сваком кораку, а древне тврђаве својом магијском снагом сведоче о богатој историји и култури наших крајева.

Фото: Голубачка тврђава

Велики број тврђава и археолошких остатака у нашој земљи сведочи о њеној вишемиленијумској историји. Простор који она данас заузима дао је чак 18 римских императора, од којих је један рођен у данашњој српској престоници – цар Јовијан.
Градови испод градова, као и велики број древних тврђава и археолошких остатака широм земље на најбољи начин сведоче не само о бурној историји, већ и о богатству и благодатности простора који заузима данашња Србија.
Пешак који шета мирним улицама Сремске Митровице већ првим корацима преко Старог шора ступа не само у строги центар данашњег града, већ и у само средиште античког Сирмијума, једне од четири римске престонице из доба тетрархије. Овај сремски град је јединствен урбанистички и археолошки пример у Србији, јер има директан континуитет који траје пуних 7.000 година.
Подунавље, као и источна и јужна Србија имали су изузетну улогу у римско доба. Простор унутар троречја Дунава, Млаве и Велике Мораве терен је на коме је никао антички Виминацијум, чији остаци и данас уверљиво сведоче о античком сјају и богатству.

Фото: Београдска тврђава

Број градова дуж Лимеса сведочи о моћи Римске империје, али и развијености простора данашње Србије. Фасцинантна је чињеница да је овај простор дао укупно 18 римских императора, од којих је један рођен и у данашњој српској престоници – император Јовијан. Део овог низа је и цар Константин из Ниша, који ће променити цивилизацијско лице Европе. Иза њега је дошао и Јустинијан, рођен у Царичином граду, војсковођа, градитељ и кодификатор римског права. Људи са овог простора удахнули су нови живот Римској империји. Низ античких бисера Србије употпуњује Царичин град или Јустинијана Прима, без сумње најважнији рановизантијски град на простору наше земље.
Иако то нема директне везе са данашњом Србијом нити њеним житељима, и то указује на снажан „генијус лоци“ овог простора – баштеник свеколиког сећања.
Средњи век донео је Србији и снажан градитељски замах, који је посебно добио на значају у ери династије Немањића, као и њихових настављача Хребељановића-Лазаревића, Бранковића, али и других властелинских породица. Деспот Стефан Лазаревић за своју престоницу изабрао је Београд, а Ђурађ Бранковић Смедерево. Међу најатрактивнијим старим градовима тврђавама у Србији свакако је Маглич, недалеко од Краљевам, Ново Брдо код Приштине и Рам на Дунаву, као и нешто млађи новосадски Петроварадин. Једна од најлепших тврђава у Европи је Голубац, која је у целости обновљена и отворена за посетиоце.

Фото: Смедеревска тврђава

Фото: Средњовековни замак Маглич

Детаљније о старим утврђењима Србије попут Виминацијума, Голупца, Сирмиума и Маглича као и бројне теме из области дипломатије, културе и богатог историјског наслеђа Србије, можете пронаћи у магазину Дипос.