Svet jeste brži, ali diplomatija ne sme biti brzopleta

Spoljna politika i diplomatija Srbije, po svojim ciljevima i obimu, ima određene specifičnosti u odnosu na druge evropske zemlje. Nismo globalna sila, ali srpska diplomatija mora da aktivno deluje na svetskom planu kako bi zaštitila svoje državne i nacionalne interese

Danas živimo u multipolarnom svetu. Iako ne postoji hegemonija jedne sile svetska scena je kompleksna, nepredvidiva i konfliktna, što je poseban izazov za savremenu diplomatiju. Činjenica da je svet „brži“ ne znači da diplomatija treba da bude brzopleta. Klasična, tradicionalna diplomatija podrazumeva miran i osmišljen pristup rešavanju sporova, očuvanju mira, izgradnji mostova i poverenja. Diplomatija je prvo, diskretno i veoma važno, sredstvo za odbranu zemlje od spoljašnjih izazova i pretnji, a neophodno i za afirmaciju njenog ugleda u svetu. Deluje u funkciji očuvanja političke i ekonomske stabilnosti zemlje, njenih interesa i međunarodnog ugleda, uz stalno sagledavanje bezbednosnih aspekata. Sve to čini na pouzdan, diskretan i institucionalno utemeljen način, što često ostaje van očiju javnosti.
Aktuelni trenutak u međunarodnim odnosima, ali i ulogu diplomatije u savremenom svetu, za Dipos magazin, ovako opisuje Goran Aleksić, jedan od najiskusnijih srpskih diplomata, sa karijerom dugom više od tri decenije. Predstavljao je Srbiju u važnim evropskim prestonicama – Atini, Kijevu i Rimu, a učestvovao je u radu brojnih međunarodnih tela i organizacija. Danas, kao ambasador Republike Srbije u Londonu, nastavlja da razvija dijalog i jača veze sa svetom, oslanjajući se na bogato znanje i dugogodišnje iskustvo u međunarodnim odnosima.

Diplomatija je upisana u kod vaše porodice, pa ste od najranijeg uzrasta upoznati sa svim njenim finesama. Koliko se ovaj poziv promenio poslednjih decenija?

Odluka da nastavim porodičnu tradiciju imala je svoje prednosti, ali i nedostatke. Rano upoznavanje sa diplomatskim načinom života, ponašanja i specifičnim obavezama, svakako su prednosti, dok su nedostaci bili odvojenost od zemlje, šire porodice i prijatelja, kao i nužna sociološka i kulturna integracija po povratku u sredinu kojoj pripadate.
U diplomatsku službu bivše SFRJ stupio sam 1991. godine. U to vreme, to je bila moćna, dobro organizovana i selektivna diplomatska služba države koja je igrala istaknutu rolu na globalnoj hladnoratovskoj sceni. U mnogim aspektima, imala je ulogu „treće supersile“ zbog nesvrstanosti i međunarodne podrške koju je ta politika imala. To je ogroman kapital koji smo prihvatili i koji nam je, srećom, i danas u novim okolnostima dostupan. Diplomatija je pretrpela ogromne promene. Razvoj tehnologije promenio je način na koji funkcioniše: od vremena kada su se međudržavne posete pripremale mesecima i godinama, a informacije se prenosile gotovo isključivo telegramima i šiframa, do današnje prakse kada politički akteri često vode razgovore bez posrednika, a brojne informacije su dostupne trenutno i široj javnosti. Sve to uticalo je na ulogu diplomatske službe, njen značaj i vidljivost.

Postoji li trenutak u karijeri koji je na poseban način oblikovao vaš profesionalni diplomatski rad?

Tokom duge karijere, prošao sam kroz sva zvanja – od atašea do ambasadora. Moj profesionalni put bio je dug i izazovan, a svaki napredak donosio je zadovoljstvo i novu odgovornost.
Osvrnuo bih se na događaje iz devedesetih godina i raspad Jugoslavije, sa čijim se posledicama naša diplomatija na izvestan način i danas suočava. Pamtim svoje učešće u našoj delegaciji na Samitu Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ) u Džakarti septembra 1992. godine, koju su predvodili tadašnji ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović i ambasador Pavle Jevremović. U završnom izveštaju naše delegacije sa tog samita, na kojem je bilo zamrznuto članstvo SRJ u PNZ, iako smo bili jedna od zemalja osnivača, zaključeno je da će se erozija spoljnopolitičke pozicije naše zemlje nastaviti i da su pred nama novi diplomatski izazovi, teškoće, pa i međunarodna izolacija. Ovo tačno viđenje i procena pratili su i obeležili moju karijeru.
Što se tiče ostvarenih diplomatskih rezultata, želeo bih da istaknem, pre svega, uspehe koji su zahtevali timski rad, posvećenost i strateški nastup. To uključuje, pored ostalog, naše aktivnosti na zaštiti kulturne i istorijske baštine u UNESKO 2015. godine, kao i diplomatsko lobiranje za kandidaturu Srbije za domaćina Specijalizovane svetske izložbe EXPO 2027. Ponosnim me čini činjenica da diplomatski uspesi, poput ovih, svedoče o rešenosti, znanju i istrajnosti timova kojima sam pripadao. Tu se najjasnije vidi koliko je diplomatija spoj individualnog umeća i timskog rada, i koliko su istrajnost, strpljenje i vera u nacionalne ciljeve od presudnog značaja.

Srbija je svojevrsni evropski fenomen koji je svoj spoljnopolitički kurs zasnovao na Povelji UN, poštovanju svih međunarodnih aktera i poštovanju tradicionalnih prijateljstava. Koliko je savremeni svet otvoren za takav principijelan pristup?

Spoljna politika i diplomatija Srbije, po svojim ciljevima i obimu, ima određene specifičnosti u odnosu na druge evropske zemlje. Srbija nije globalna sila, ali srpska diplomatija mora da aktivno deluje na globalnom planu kako bi zaštitila svoje državne i nacionalne interese. Naša spoljna politika dosledno se oslanja na principe Povelje UN, međunarodnog prava i jednakog poštovanja svih. Takav pristup donosi kredibilitet i predvidljivost i jasno svedoči o tome da se Srbija zalaže za univerzalne vrednosti i principe koji su temelj stabilnog međunarodnog poretka. Međutim, savremeni odnosi sve više pokazuju raskorak između deklarativne posvećenosti ovim vrednostima i političke prakse, posebno kada je reč o interesima velikih sila. Nažalost, često svedočimo selektivnom tumačenju međunarodnog prava, gde geopolitički i pragmatični interesi prevladavaju nad univerzalnim normama.
U tom kontekstu, pozicija Srbije je specifična – ona ne samo da dosledno brani svoje vitalne interese, već i ukazuje na potrebu doslednog poštovanja međunarodnog prava kao temelja odnosa između država, kao što uvek naglašavamo u odbrani naše pozicije po pitanju Kosova i Metohije.

Kompletan intervju sa ambasadorom Aleksićem pročitajte u našem Dipos Magazinu.