Пернил Далер Кардел није само искусна дипломаткиња – она је пажљива посматрачица друштвених токова, љубитељка природе, отвореног дијалога и градова са богатом историјом. Са псом Билабонгом свакодневно ужива у Београдским улицама, али и људима који овај град чине тако посебним

За потребе овог интервјуа угостила нас је у резиденцији на Дедињу у којој су деценијама боравили амбасадори Данске. Дотакли смо се суштине онога што чини савремену дипломатију – пре свега међудржавне сарадње, грађења поверења, али и зелене транзиције и реформама усмереним ка већој транспарентности и снажнијим институцијама. „Вера у људскост од вас треба да се учи“, каже амбасадорка, не скривајући колико ју је дубоко дотакла гостољубивост и племенитост људи које је срела у Србији.

Србија и Данска успоставиле су дипломатске односе 1917. године у веома турбулентном историјском тренутку за Европу. Како видите токове историјског развоја обе земље до данас? Како бисте описали тренутну сарадњу између Данске и Србије и које су најважније области у којима се сарадња развија?

Односи између Данске и Србије су добри и постају све бољи. Судeћи по броју посета министара Србији и нивоу економске сарадње између наших земаља, рекла бих да су наши заједнички напори на интензивирању односа прилично успешни. Сваке недеље разговарамо са данским компанијама у Србији, и од њих стичем утисак да постоји огроман потенцијал за даљу сарадњу. Управо на томе свакодневно радимо. Једно од најважнијих – и можда потцењених – подручја јесу односи међу људима. Јасно видимо интересовање ученика и студената у данским школама и универзитетима да сазнају више о Србији и да путују у ову земљу, која годинама није била уобичајена дестинација. Данас људи увиђају шта Србија има да понуди и успостављају блиске везе

Које области видите као неискоришћена поља сарадње и размене искуства Србије и Данске?

Проширење Европске уније. Данска сматра интеграцију Србије у Европску унију веома важном – како за Данску, тако и за Србију.
Данска подржава проширење ЕУ, због чега је и јачање нашег партнерства од великог значаја. Верујем да Данска и Србија имају једну невидљиву, али драгоцену заједничку валуту– поверење.
Данска је високо рангирана када је реч о владавини права, борби против корупције и економском расту, и кроз блиске везе између наших земаља можемо делити вредности и учити из добрих примера. Сигуран сам да заједничким дељењем успешних прича и пракси градимо снажнију основу за унапређење и трансформацију система. Зелена транзиција је глобални изазов и стога захтева заједничка решења. Данска, која има искуство у зеленој транзицији још од седамдесетих година, нуди знање и стручност када је реч о одрживом начину живота.
Данска има велико искуство и успех у области енергетске ефикасности, што је допринело њеном позиционирању као једног од лидера у области климатске политике. Убеђенa самда је ово подручје у коме наше партнерство има потенцијал да се додатно ојача. Кроз јачу сарадњу у области зелене транзиције, Србија има партнера који нуди паметна решења за стварање одрживијих градова, у којима ће грађани удисати чистији ваздух и живети на одрживији начин. Истовремено, Данска може много да научи о преласку на зелену индустрију на простору Западног Балкана, јер је Србија показала велику посвећеност у трасирању зеленог пута – Крагујевац је један од градова у коме се зелена решења у области енергетске ефикасности активно интегришу у поједине институције.
Данске компаније већ су успоставиле снажно партнерство са српским компанијама, јавним и приватним институцијама, што показује да Срби високо цене данску праксу и стручност. Компаније као што су Grundfos и Danfoss већ послују и сарађују у Србији. Поред тога, Србија има богато културно наслеђе. Посматрајући креативне индустрије у Данској, видим велики потенцијал за интензивнију сарадњу у области уметности, архитектуре и других креативних сектора.

У јулу ове године Данскa преузима председавање Саветом Европске уније. Који ће бити приоритети за време њеног председавања?

Како се свет свакодневно мења, вероватно ћемо и ми прилагођавати своје приоритете како се будемо приближавали председавању. Ипак, сигурна сам да ће одређене теме остати високо на листи приоритета. Једна од њих је Украјина. Данска је била и остаће један од најјачих савезника Украјине у њеној борби против руске, ничим оправдане, свеобухватне агресије. Наравно, надамо се да ће ускоро бити пронађен праведан и трајан мир. Фокус на Украјину истовремено отвара и питања европске безбедности и стабилности. Рат у Украјини утиче на Европу и међународну заједницу у различитим областима – како економски, тако и безбедносно јер је стабилност доведена у питање.
Други приоритет биће јачање конкурентности Европе, што остаје од кључне важности. Трећи приоритет је унапређење европске одбрамбене индустрије, у тренутку када све државе интензивно раде на јачању својих одбрамбених капацитета.
Борба против климатских промена такође остаје високо на листи приоритета. Данска је лидер са циљем да до 2030. године смањи емисију CO₂ за 70% (и да постигне нето нулту емисију до 2050. године, по могућству и раније). Већ смо на добром путу да остваримо овај циљ захваљујући веома амбициозним плановима по секторима. Постоји свакако простор за интензивнију сарадњу са Србијом у области зелене транзиције, док сви удвостручујемо напоре како бисмо остварили те циљеве.

Наставак интервјуа можете прочитати у нашем Дипос магазину.