Grčka je drugo ime prijateljstva i bratske bliskosti

Navršilo se tačno 146 godina od kako su Srbija i Grčka zvanično uspostavile diplomatske odnose, ali veze srpskog i grčkog naroda sežu mnogo dublje u prošlost, u vreme borbe za nacionalno oslobođenje, u doba Karađorđa i Rige od Fere. Naši narodi uvek su bili na istoj strani istorije. Boreći se za univerzalne vrednosti i civilizacijske tekovine, zajednički smo slavili mnoge pobede, uključujući i trijumfe u oba svetska rata. I u današnjim izazovnim vremenima, Grčka pokazuje da je veliki prijatelj naše zemlje. Podržava naše stavove u pitanjima od vitalnog državnog i nacionalnog interesa Srbije, pre svega u kontekstu nepriznavanja tzv. Kosova. Takođe, pruža čvrstu podršku našem putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Naš sagovornik naglašava da mu je izuzetna čast što predstavlja Srbiju u zemlji sa kojom nas spajaju duboke istorijske, duhovne i kulturne veze, kao i dokazano prijateljstvo.

„Kao ambasador nastojaću, ne samo da očuvam sećanje na slavne trenutke u našoj istoriji, već i da osiguram da će prijateljstvo i saradnja naših dveju država i naroda i u budućnosti biti dodatno ojačana i unapređena“, ističe ambasador.

Koji istorijski primer Vama lično najviše znači kao svedočanstvo trajnih i dubokih veza srpskog i grčkog naroda?

Za mene, a uveren sam i za sve Srbe, to je nesumnjivo ostrvo Krf i period Prvog svetskog rata. Malo je događaja u istoriji koji su toliko snažno uticali na istinsko povezivanje dva naroda, kao vreme kada je srpska vojska, nakon albanske golgote, našla utočište na grčkom tlu. Zbog toga je u srpskom narodu ostrvo Krf poznato i kao „ostrvo spasa“, a obližnje ostrvo Vido, nažalost, kao „ostrvo smrti“ i „plava grobnica“.

Na Krfu, ostrvu koje Srbija nikada neće i ne može da zaboravi, u trenucima najvećih stradanja i iskušenja, srpska vojska je pronašla novu snagu, novu nadu i odatle je krenula u oslobođenje otadžbine. Krf, koji je širom otvorio svoja vrata i srce za iscrpljenu srpsku vojsku, tako je postao trajni simbol saosećanja i solidarnosti. Iza pobedničke borbe na Solunskom frontu i ratnog trijumfa, nažalost, ostalo je još jedno groblje – Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku. Zato se sa posebnim pijetetom sećamo herojstva srpske vojske koja je, svojom nesebičnom žrtvom i istrajnom borbom u Velikom ratu, donela slobodu našem narodu i pokazala šta znače čast, hrabrost i ljubav prema otadžbini.
Tradicionalno, i ove jeseni u Grčkoj smo obeležili godišnjice iskrcavanja srpske vojske na Jonska ostrva i proboja Solunskog fronta. Centralnu državnu komemorativnu svečanost na ostrvu Vido predvodio je premijer Srbije prof. dr Đuro Macut.

Kako biste opisali trenutne odnose između Srbije i Grčke?

Upravo na temeljima istorijske bliskosti, solidarnosti, duhovnih i kulturnih veza počivaju i današnji izuzetni politički odnosi i strateška saradnja Srbije i Grčke, pod rukovodstvom predsednika Vučića i premijera Micotakisa. Odnos ličnog prijateljstva dvojice lidera i njihovi redovni susreti snažno doprinose intenziviranju srpsko-grčke saradnje na svim nivoima.

Najviši nivo odnosa između Srbije i Grčke formalizovan je Zajedničkom deklaracijom o uspostavljanju strateškog partnerstva koju su potpisali predsednik Vučić i premijer Micotakis u Atini 2019. godine. Takođe, veliki značaj pridajemo i Visokom savetu za saradnju između Srbije i Grčke kojim kopredsedavaju predsednik Vučić i premijer Micotakis.

Veoma je važno što imamo razvijen politički dijalog, kao i što postoji obostrana volja za njegovo dodatno intenziviranje. S tim u vezi, Ambasada Srbije u Atini inicirala je realizaciju brojnih poseta zvaničnika naše dve zemlje.
U poslednjih godinu dana, Grčku su posetili premijer prof. dr Đuro Macut kojem je, ovom prilikom, dodeljena i titula počasnog doktora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Atini, ministar spoljnih poslova Marko Đurić, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Snežana Paunović, ministar za evropske integracije Nemanja Starović, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović-Handanović, ministar bez portfelja zadužen za dijasporu Đorđe Milićević, kao i visoki zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova.

Sa druge strane, u Beogradu smo ugostili premijera Grčke Kirjakosa Micotakisa, ministra unutrašnjih poslova Teodorosa Livaniosa, ministra građevinarstva i saobraćaja Hristosa Dimasa i ministra nacionalne odbrane Nikosa Dendijasa.

Kakva je trenutna ekonomska razmena naše dve zemlje i koji su potencijali za njeno dalje razvijanje?

Neupitno je snažno opredeljenje, jasno pokazano i od predsednika Vučića i premijera Micotakisa, da izuzetan nivo političkih odnosa bude praćen i jednakim nivoom ekonomskih odnosa naših dveju država.

U tom svetlu, težimo da sa Grčkom najpre povećamo obim spoljnotrgovinske razmene, te nam je posebno drago što je, iz godine u godinu, prisutan trend njenog rasta. Naš cilj je da pokušamo da najpre podignemo robnu razmenu na milijardu evra, čime bi, zajedno sa turizmom, naši odnosi imali ekonomski zbir od dve milijarde.
Takođe, želimo da dalje jačamo našu saradnju u domenu investicija, energetike, transporta, turizma, poljoprivrede i prehrambene industrije, novih tehnologija, uz realizaciju zajedničkih infrastrukturnih projekata.

Vidimo i da je sve veći broj naših investitora zainteresovan za program „zlatnih viza“ u Grčkoj. To nije samo potvrda atraktivnosti grčkog tržišta nekretnina, već i pokazatelj da srpski investitori traže nove prilike širenje svog poslovanja. Podržavamo ovaj trend, kao i svaki korak koji doprinosi i povezivanju privreda naših dveju država i boljoj poziciji naše zemlje u regionu.

Veoma su važna i realizacija zajedničkih infrastrukturnih projekata. Ogroman je strateški potencijal mogućeg prerastanja brze pruge Beograd-Budimpešta u modernizovanu železničku vezu Budimpešta-Beograd-Solun-Atina. Upravo i deonica do Subotice, koju je nedavno otvorio predsednik Vučić, predstavlja važan korak u tom pravcu. Dodatno, projektom izgradnje brze pruge Beograd-Niš mnogo brže će se putovati i prema Grčkoj, a Srbija će postati središte železničke mreže koja povezuje centralnu Evropu i sa Solunom i Atinom.

Ne mogu da izostavim ogroman značaj i razvojnu snagu koju održavanje EXPO 2027 u Beogradu donosi za Srbiju. Grčka je bila jedna od prvih zemalja koja je zvanično potvrdila svoje učešće na ovoj važnoj globalnoj manifestaciji. Nema sumnje da će grčki paviljon biti jedan od najposećenijih.

Kompletan intervju sa ambasadorom Nedeljkovićem pročitajte u našem Dipos Magazinu.