JAPAN I REPUBLIKA SRBIJA

2022. godine obeležava se 140 godina diplomatskih odnosa Beograda i Tokija. Iako ne postoje pisana svedočanstva o prvim susretima dva naroda, veruje se da su se oni dogodili još za vreme srpske srednjovekovne države pod dinastijom Nemanjića.

Istorija beleži da se prva zvanična prepiska između dve zemlje dogodila 1882. godine, kada se Milan Obrenović, prvi srpski kralj po oslobođenju od Turaka, obratio tadašnjem japanskom caru i velikom reformatoru Meiđiju, obaveštavajući ga o svom krunisanju. Kralj Milan u pismu je poručio da su „velike evropske sile, okupljene na Kongresu u Berlinu, 13. jula 1878. godine svečano priznale nezavisnost Srbije“, te da se on sledstveno tome i krunisao. U odgovoru japanskog suverena navodi se da Japan priznaje Srbiju kao nezavisnu državu.

Na taj način formalno su uspostavljeni odnosi tadašnje dve monarhije, a 1882. godina zvanično je ustanovljena kao Godina prijateljstva Srbije i Japana.

Tokom Prvog svetskog rata Japanski Crveni krst upućivao je materijalnu pomoć Srbiji. Trgovinski sporazum između dve zemlje potpisan je 1923. godine, a kontinuitet prepiske carske kuće Japana i suverene Srbije održavan je do Drugog svetskog rata. U tom periodu realizovane su tri posete predstavnika japanske carske porodice Srbiji.

Od posleratnog perioda do danas brojne delegacije dve zemlje realizovale su zvanične posete gradeći odnose prijateljstva i uzajamne solidarnosti. Politički dijalog i ekonomska saradnja su dobili na zamahu, kao i raznovrsna finansijska, materijalna i tehnička pomoć koju Japan upućuje Srbiji i donacije u oblasti zdravstva, obrazovanja i javnog saobraćaja. Od izuzetnog značaja je i podrška ove daleke zemlje u očuvanju srpskog kulturnog, istorijskog i religijskog nasleđa na Kosovu i Metohiji.

Sa druge strane, nakon Velikog Tohoku zemljotresa 11. marta 2011. godine, Srbija je po obimu donacija bila na samom čelu velikog broja zemalja koje su tada Japanu pritekle u pomoć duboko se saosećajući sa japanskim narodom.

Danas su odnosi Srbije i Japana tradicionalno dobri i prijateljski uz obostrani interes za intenziviranje saradnje u svim oblastima i jačanje političkog dijaloga.

Predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić je 2018. godine ugostio tadašnjeg premijera Japana Šinzoa Abea, a godinu dana kasnije, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je na ceremonijama povodom ustoličenja cara Japana Naruhita održanim u Tokiju. Iste godine tadašnji šef diplomatije Japana Taro Kono uzvratio je posetom Republici Srbiji.

Japanski vrtovi u Srbiji

Beogradsku Botaničku baštu „Jevremovac” kao i park u srcu Vrnjačke Banje krase predivni japanski vrtovi. Uz tri osnovna elementa – kamen, vod i biljke – ovi parkovi odražavaju lepotu prirode i insistiraju na njenoj jedinstvenosti i harmoniji. Kamen je sveti objekat u Japanu. Voda je simbol okeana koja podseća na stalne promene u prirodi, dok se biljke biraju po simbolici koju nose i skrivaju ili ističu detalje kamena i zemlje, kreirajući konačni ambijent. Tako je bor prema japanskoj tradiciji simbol dugovečnosti i ljubavi, trešnjino drvo večite mladosti i proleća, dok su listopadni javori simboli ciklusa života i smrti.

Zanimljivosti

• Prvi Evropljani koji su dospeli na teritoriju današnjeg Japana su bili Portugalci, 1543. godine.
• Iz Japana dolazi čak 15 dobitnika Nobelove nagrade. Pismenost je gotovo 100%, a većina škola ne zapošljava domare i higijeničare. Učenici sa profesorima sami vode računa o školi i školskim prostorijama učeći se etici, moralu, poštovanju, odgovornosti i jednakosti.
• Najveća japanska zajednica izvan Japana je u Brazilu
• U Japanu se uzgajaju i četvrtaste lubenice zbog lakšeg transporta i skladištenja
• Fuđi – najviša planina i vulkan Japana, smatra se simbolom zemlje i nalazi se pod UNESCO zaštitom. U Japanu postoji preko 100 aktivnih vulkana i zabeleži se preko 1.500 zemljotresa svake godine
• Hirošima je prvi grad na svetu na koji je bačena atomska bomba 06. avgusta 1945. godine, pred završetak Drugog svetskog rata
• Davanje bakšiša smatra se nepristojnim u ovoj zemlji
• Klanjanje je deo komunikacije, a nakloni mogu biti formalni, veoma formalni i neformalni
• Jesenje posmatranje meseca, ili cukimi, je tradicionalan način izražavanja zahvalnosti za dobru žetvu i nade za blagodat u budućnosti. Cvetanje trešnje simbolizuje ljudski život i sinonim je za početak proleća