РЕПУБЛИКА СРБИЈА И ДРЖАВА ИЗРАЕЛ

Амбасада Израела у Србији обележила је недавно 30 година од обнављања дипломатских односа између Републике Србије и Државе Израел, као и 45 година од када је израелски кошаркашки клуб Макаби освојио своју прву титулу европског првака у београдском “Пиониру”.

Значајан јубилеј се обележава и ове године, када Амбасада Државе Израел и Друштво за изнајмљивање некретнина „Дипос“ д.о.о. Београд обележавају 25 године од успостављања пословне сарадње.

Први Уговор о закупу непокретности на адреси Булевар кнеза Александра Карађорђевића бр. 47, коју и данас користи цењена Амбасада, је потписан 1997. године и до данас пословна сарадња се на обострано задовољство одвија на највишем нивоу. Јубилеј обнављања дипломатских односа две земље, биће обележен бројним манифестацијама до краја 2022. године.

ЈЕВРЕЈСКА ЗАЈЕДНИЦА У СРБИЈИ 

Развој односа са Државом Израел заснован је на историјској блискости српског и јеврејског народа. Политички односи су добри, пријатељски и бележе сталан напредак кроз унапређење политичког дијалога и све интензивнију економску сарадњу, чему је посебно допринело међусобно поштовање и солидарност два народа, који су кроз историју често делили судбину.

Присуство Јеврејских заједница на Балкану било је незнатно све до касног 15. века, када су Јевреји, који су бежали од шпанске и португалске инквизиције, нашли уточиште на територијама Османског царства, укључујући Србију.

Судећи по историјским изворима београдска јеврејска заједница је највиши културни домет имала током 17. века када је у Београду постојала Јешива – јеврејска верска школа. У близини Јеврејске улице налазила се стара синагога, више пута преправљана, као и ритуално купатило.

У време турске власти у Србији, Јевреји и Срби су углавном били у добрим односима, а јеврејски трговци су одржавали трговачке руте у тадашњем царству. У време устанака подржавали су борбу Србије за независност, иако су им се Турци због тога брутално светили.

Након ослобођења, под влашћу Милоша Обреновића, београдска јеврејска заједница издавала је сопствени новац, а када је кнез Михаило Обреновић 1861. преузео власт, увео је антијеврејска ограничења иако је у то време у Европи и САД буктао антисемитизам.

Тако је у Београду 1874. године, основано Јеврејско женско друштво, организација која се сматра претечом сличних друштава у Србији.

Према неким истраживањима и најстарији јеврејски активни хор у свету, и један од синонима јеврејске културе у Србији, Хор „Браћа Барух“, основан је пет година касније.

ПРВИ И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ 

Почетком 20. века у Србији је живело 5.000 Јевреја. Многи од њих су се заједно са Србима борили против Централних сила у Првом светском рату, а Јеврејима погинулим у ратовима од 1912. до 1918. подигнут је споменик у Београду на јеврејском сефардском гробљу.

Јеврејска заједница се знатно развијала пре и после Првог светског рата, што је праћено верском аутономијом као и изградњом образовних институција и синагога које су се оснивале и за Ашкеназе и за Сефарде.

Током Другог светског рата многи Јевреји су се 1941. придружили покрету отпора, а српски цивили били су укључени у спасавање хиљада југословенских Јевреја. До ослобођења Србије Јеврејска заједница била је готово сасвим уништена у Холокаусту, а након рата, већина оних који су преживели постепено су емигрирали у Израел.

У послератном добу Јеврејске заједнице у свим републикама СФРЈ одржавао је на окупу Савез јеврејских заједница Југославије, чији је статус окончан распадом земље почетком деведесетих година двадесетог века.

САВЕЗ ЈЕВРЕЈСКИХ ОПШТИНА СРБИЈЕ 

Данас је Савез јеврејских општина Србије, чије је седиште у Београду, кровна организација јеврејских општина и заступа јеврејску заједницу Србије у земљи и иностранству а броји око 3.300 чланова.

Има развијен културно-образовни, верски и друштвени живот, а у оквиру Савеза постоји Јеврејски историјски музеј, који поседује значајну и вредну колекцију.

Влада Србије признаје јудаизам као једну од седам традиционалних верских заједница у Србији.  Верски живот Јевреја одвија се кроз службе у две синагоге – у Београду и Суботичкој Синагоги, здању нестварне лепоте, урађеној је у стилу мађарске сецесије и изванредне архитектонске вредности.