Azerbejdžanska republika je najveća zemlja u regionu Zakavkazja. Smeštena je između jugozapadne Azije i istočne Evrope i smatra se evroazijskom zemljom. Glavni grad je Baku. Jezici koji se govore su azerski i ruski, a vera koja se propoveda je islam. Predstavlja velikog regionalnog energetskog igrača, a najviše izvozi naftu i naftne derivate.

Baku

Prva demokratska i sekularna republika u islamskom svetu

Demokratska Republika Azerbejdžan osnovana je 1918. godine, a 1920. godine je inkorporirana u sastav Sovjetskog Saveza. Azerbejdžan je 1991. godine obnovio svoju samostalnost istupanjem iz Sovjetskog Saveza.
Azerbejedžan je 1918. godine postao prva muslimanska zemlja koja je ženama dala opšte pravo glasa i danas važi za jedan od rodno ravnopravnijih muslimanskih naroda.
Neguje diplomatske odnose sa 158 zemalja širom sveta, a punopravni je član u Ujedinjenim nacijama, OEBS-u, Savetu Evrope, Nato programu Partnerstvo za mir i u Pokretu nesvrstanih.

Bilateralni odnosi Azerbejdžanske republike i Srbije

Diplomatski odnosi između naše zemlje i Azerbejdžana uspostavljeni su 21. avgusta 1997. godine, a dodatno su unapređeni potpisivanjem Deklaracije o prijateljskim odnosima i strateškom partnerstvu 2013. i Zajedničkog akcionog plana o strateškom partnerstvu 2018. godine.
Najintezivnija saradnja naše dve zemlje je u oblasti putne infrastrukture, a najznačajniji projekat je izgradnja deonice Ljig- Preljina na Koridoru 11, gde je glavni izvođač radova bila azerbejdžanska kompanija “AzVirt”.

Kultura

Postoje mnogi azerbejdžanski plesovi koji su izuzetno stari i izvode se uz vrlo melodičnu muziku. Brzog su ritma i danas se igraju na raznim svečanostima, a plesač mora biti vešt i pokretljiv. Plesači tom prilikom nose narodnu nošnju i time neguju duh tradicije i optimizma.
Glavni deo kulture ovog naroda je dekorativna i primenjena umetnost. Imaju širok spektar rukotvorina kao što su zlatarstvo, graviranje u metalu, rezbarenje u drvetu, izrada ćilima, vezenje, tkanje i pletenje.

 

Azerbejdžan je drevni centar tkanja ćilima, kao i velikog broja zanata. Arheološka iskopavanja na teritoriji Azerbejdžana pokazala su da su poljoprivreda, stočarstvo, metalurgija, keramika i tkanje bili dobro razvijeni još u 2. milenijumu pre nove ere.
Tradicionalna muzika ove zemlje zove se mugam i obično se koristi uz poeziju. Pevana poezija slična je jodlovanju, a tematika je uglavnom božanska ljubav.

Azerbejdžanski mugam često se poredi sa improvizovanim džez pevanjem. Unesko je azerbejdžansku tradiciju mugama proglasio remek- delom usmene nematerijalne baštine čovečanstva. Nacionalnim muzičkim instrumentima smatraju se 14 gudačkih instrumenata, osam udaraljki i šest duvačkih instrumenata.

Zanimljivosti

• Nacinalno jelo Azrebejdžana je plov – slano jelo na bazi pirinča sa šafranom, jagnjetinom, suvim kestenom i kajsijama. Jednako zastupljeno jelo su i palačinke punjene kutabijem – bundevom, povrćem, mesom ili sa samo malo začinskog bilja. Azerbejdžanske palačinke su isključivo slane.

• Nijedno okupljanje Azerbejdžanaca ne može da prođe bez čaja koji zaslađuju džemom, sa dodacima majčine dušice, limuna, nane, ili ružine vodice.
• U ovoj zemlji ima oko 350 vulkana blata što Azerbejdžan čini najkoncentrisanijom zemljom na svetu za vulkane blata.
• Baku, glavni grad Azerbejdžana, često upoređuju sa Dubaijem zbog neobične arhitekture. Ovaj grad ima veštački plovni put koji protiče između prodavnica, restorana i mesta za zabavu i nazivaju ga Mala Venecija. Ima nekoliko ostrva povezanih mostovima i šetalištima, a najbolje je kretati se gondolom.

• Azerbejdžanci svoju novorođenčad kupaju u slanoj vodi. Oni smatraju da će to bebe ojačati i učiniti odvažnim.