Иако су се на територију данашње Словачке словенска племена доселила током 5. и 6. века, њена модерна историја почиње стварањем демократске Чехословачке, након Првог светског рата. Падом комунистичког режима 1989. године, након мирне Плишане револуције, уследило је поновно раздвајање државе на Чешку Републику и Републику Словачку која је постала члан Европске уније маја 2004. Главни град је Братислава, удаљен од Беча око 70 километара и једини град на свету који се граничи са две државе.
Данас, Словачка се сматра напредном економијом са високим приходима. Услуге су највећи сектор привреде, као и пољопривреда, рударство и индустрија, док аутомобилска индустрија чини значајан део извоза земље.
Када је реч о туризму, Високе Татре, познати скијашки центар, привлаче бројне љубитеље овог спорта, иако језера и камените удолине привлаче посетиоце током целе године. Велики допринос туризму дају и предивни средњевековни дворци и утврђења, из времена последње линије одбране од различитих инвазија са истока и југоистока.

Дубоко укорењена народна традиција Словачке изражена је кроз уметност и архитектуру. Неколико локација припадају светској баштини УНЕСКО-а као што је дрвено село Влколинец. Катедрала Свете Јелисавете из готичког доба у источном граду Кошице уједно и највећа црква у Словачкој.

Cело Влколинец

Билатерални односи

Словачка је парламентарна демократска република на челу са премијером, који има највећу извршну власт и председником који је формално на челу извршне власти, са ограниченим овлашћењима. Држава је подељена у осам регија, од којих свака носи име по свом главном граду, а које су 2002. добиле одређени ступањ аутономије.

Палата Грасалкович и резиденција председника Словачке у Братислави

Билатерални односи Србије и Словачке су врло добри и садржајни. Две земље остварују интензиван и континуиран политички дијалог на свим нивоима, а посебан допринос односима двеју земаља даје словачка национална мањина у Србији, као и српска национална мањина у Словачкој.

Срби у Словачкој

У Словачкој тренутно живи око 6.000 припадника српске националне мањине. У појединим деловима живи већ трећа генерација Срба који су добили статус националне мањине, чиме су стекли заштиту кроз међународно право и међудржавне споразуме и имају свог представника у Савету владе Словачке Републике за националне мањине.
Остало је забележено да је током 18. и 19. века велики број српских ученика боравило у Словачкој. Међу њима су били и они који су касније постали носиоци политичког, друштвеног и културног живота Срба: Јован Рајић, Доситеј Обрадовић, Јован Мушкатировић, Павле Кенгелац, Јоаким Вујић, Димитрије Давидовић, Стерија Поповић, Ђура Даничић, Светозар Милетић, Јован Јовановић Змај и Јован Грчић Миленко. Српски студенти у Братислави су 1838. године основали и “Друштво и књижницу српску у Пожуну”, која је у периоду од 1865. до 1873. године носила име “Слобода”.

Доситеј Обрадовић

Словаци у Србији

Словаци су данас трећа по бројности национална мањина у Војводини. Након ослобођења Хабзбуршке монархије од турске власти, Словаци су се досељавали у неколико таласа у 18. веку. Колонисти су углавном били сиромашни сељаци и занатлије, али са њима, у мањем броју, долазили су и образовани учитељи и свештеници. Иако су у Словачкој већином римокатолици, Словаци у Војводини су протестанти, а прва Евангелистичка црква саграђена је 1783. године у Бачком Петровцу. Најзначајнија установа за културу Словака била је Матица словачка основана у Бачком Петровцу 1932. године, која и данас активно ради на очувању словачког идентитета и развоју друштвеног положаја Словака, посебно у областима просвете, културе, уметности, словачког језика и писма.

Културни живот Словака одувек је био изузетно развијен. То се пре свега односи на ликовну уметност – наивно сликарство по којем су Словаци познати. У центру словачке наивне уметности, Ковачици, од педесетих година 20. века стварају се дела инспирисана словачким обичајима, животом на селу и традицијом која су остварила велики успех не само у нашој земљи, већ и на бројним изложбама у свету.
У Војводини постоји 16 основних школа где се настава одржава на словачком језику, а у Бачком Петровцу и Ковачици основане су и словачке гимназије. Поред позоришног аматеризма, словачка национална заједница организује и бројне фестивале попут фестивала фолклора Словака Војводине “Танцуј, танцуј”, и фестивал певача – солиста словачких изворних народних песама “Стретнутие в пивницком поли” у Пивницама.

https://slovackizavod.org.rs/sr/manifestacije-i-festivali/muzicko-folklorni-festivali/tancuj-tancuj/