Skadarlija, ta čarobna ulica u srcu Beograda, nosi u sebi duh prošlih vremena, oživljavajući sliku starog grada i čuvajući uspomene na boemske večeri koje su obeležile njenu istoriju. Sa svojim zagasitim svetlom i čuvenom kaldrmom, ova relativno kratka ulica, duga svega 600 metara, čuva bogatu istoriju i autentičnu atmosferu koja privlači posetioce iz celog sveta.

Pre nego što je postala poznata po svojim kafanama i umetničkim dušama, Skadarlija je bila naseljena pretežno Romima. Ceo kraj bio je siromašan, a njegova karakteristika bila je prisustvo potoka po imenu Bibija, nazvanog po romskom božanstvu spasitelju. Iako je potok i dalje prisutan, danas nije vidljiv na površini kao nekada.  Kada je urbanizacija zahvatila ovu oblast 1872. ulica je dobila ime Skadarska, po prvom srpskom gradu Skadru. Kroz burnu istoriju, Skadarska ulica zadržala je svoj naziv, osim tokom kratkog perioda austro-ugarske okupacije tokom Prvog svetskog rata, kada je bila poznata kao Ružina ulica. Ipak, posle oslobođenja je ponovo postala Skadarska, omiljeno odredište Beograđana i turista.

Ova boemska četvrt postala je poznata po svojim kafanama koje su okupljale umetnike, književnike, glumce i političare. Narodno pozorište, otvoreno u blizini, privuklo je mnoge umetnike u Skadarliju, što je doprinelo njenom boemskom sjaju.

Skadarliju su obeležili velikani poput Đure Jakšića i Čiče Ilije Stanojevića, čija kuća je i danas spomenik kulture. U Skadarliji 1911. godine Čiča Ilija započinje snimanje prvog srpskog kratkometražnog dokumentarnog filma o prazniku Roma – Bibiji. Film je oduševio čak i Pariz.

Kafane poput “Tri šešira” i “Dva jelena” postale su legendarne, čuvajući duh starog Beograda kroz svoje autentične enterijere i bogatu ponudu.

Mesto na kome se danas nalazi kafana “Tri šešira” nekada je bila radionica za izradu šešira, sa komadom lima na fasadi na kome je bila urezana slika – tri šešira. Kada je radionica zatvorena, taj komad lima ostao je na mestu, pa je kafana pri otvaranju logično dobila isto ime. Nakon što je kafana Dardaneli srušena, gospoda sa svojim šeširima na glavama preselila su se u novu prestonicu boemije, kafanu “Tri šešira”. Prvo su došli glumci, zatim književnici i kritičari, otvarajući vrata prostoru i drugim umetnicima, a na kraju i političarima. U kafani “Tri šešira” svečano je obeleženo pokretanje prvog broja Politike 1904. godine, jer su njeni novinari i osnivači bili česti gosti kafane. Ova najstarija skadarska kafana odzvanjala je humorom, satirom, filozofijom, anegdotama koje su prepričavaju do danas.

Slična priča je i sa kafanom “Dva jelena”. Njen početak datira iz 1867. godine kada je kafedžija Joakim otkupio staru pekaru koja se nalazila na temeljima turske Skadarske kapije. Pekara je preuređena u veliku kafanu sa prostranom terasom, dobivši ime po lovcima koji su prolazili tim putem na putu do obala i ritova Dunava.

Boemska oaza bila je inspiracija za mnoge, a danas, Skadarlija ostaje omiljeno mesto Beograđana i turista, privlačeći posetioce svojom jedinstvenom atmosferom i šarmom prošlosti. Šetnja kroz ovu četvrt pruža jedinstveno iskustvo susreta sa duhom starog Beograda i boemskog načina života koji je ovde ostao da pleni i nadahnjuje.