РЕПУБЛИКА СРБИЈА И РЕПУБЛИКА ИНДИЈА

Дан Републике Индије слави се у знак сећања на 26. јануар 1950. године, када је ступио на снагу нов Устав чијим је усвајањем ова држава и званично постала република. Након стицања независности од британске колонијалне империје 15. августа 1947. године, било је потребно и извршити неопходне измене у државном систему. Иако је Устав донет 26. новембра 1949. године, његовим формалним усвајањем неколико месеци касније коначно је завршена транзиција земље.

Одлазак на свечану параду 1950. године бившег предсеника Индије, Раџенда Прасада

Дан републике слави се уз највише почасти, војну параду и присуство председника Индије. Свечане параде изводе се као омаж Индији и славе њено јединство и различитост богате културне баштине.

Као симболички гест, индијска влада сваке године позива и једног главног госта да присуствује прослави. У питању је увек шеф државе или владе из земље која је изабрана на основу стратешких, економских и политичких интереса. Инаугурални гост 1950. године био је председник Индонезије Сукарно. Поред лидера асоцијација АСЕАН, Индија настоји да овим поводом продуби и билатералне односе са другим земљама. Тако се 2015. године у овој улози појавио амерички председник Барак Обама, а 2017. престолонаследни принц Абу Дабија, Шејк Мохаммед бин Зајед.

Уочи Дана републике, председник Индије уручује награде Падма заслужним грађанима.

Дан републике је један од три национална празника у Индији. Друга два су Дан независности (15. август) и рођендан Махатме Гандија (2. октобар), оца нације који је дао неизмеран допринос независности Индије.

Улога Махатме Гандија у стицању независности

Махатма Ганди

Мохандас Карамчанд Ганди (1869-1948) био је духовни и политички вођа индијске независности од британске власти под којом је Индија провела више од 250 година. Иницирана борбом против колонијалне власти и сиромаштва, као и жељом за побољшање положаја жена и потлачених каста,  његова идеологија ненасиља, истине, толеранције и социјалне заштите послужила је као пример за многе личности које су промениле историју, укључујући Мартина Лутера Кинга, Вацлава Хавела, Ригоберте Менчу Тум и Нелсона Менделе. Његов рођендан, 2. октобар, слави се глобално као Међународни дан ненасиља.

Име Махатма, што на санскриту значи  „велика душа“, дао му је најпознатији индијски књижевник, драматург и филозоф, нобеловац Рабиндранат Тагоре. Сам Ганди, у складу са својим животним принципима, није нарочито волео да га тако ословљавају.

Ганди је у свом учењу поново открио заборављене мудрости и формулисао их на начин да и данас буду употребљиве и разумљиве. Засновано је на три основе: ненасилним протестима, истрајавању на истини и индивидуалном и политичком самоопредељењу.

На Гандијеву филозофију и његову идеју сатје (истине) и ахимсе (ненасиља) утицали су Багавад Гита и хиндуистичка веровања, као и пракса религије ђаинизма. Известан утицај у другом смислу остварио је  и Хенри Дејвид Торо, са својим идејама о грађанској непослушности и неплаћању пореза, као и ненасилни слободарски и просветитељски принципи Лава Николајевича Толстоја.

Сматрао је да истинска вера може да уједини припаднике различитих вера: „Све што видим јесте да живот побеђује смрт, да истина побеђује неистину и да светлост побеђује таму. Увиђам да је Бог живот, истина и светлост. Он је наша љубав и највеће добро.“

По доласку у Индију из Јужне Африке у јануару 1915. године, у којој је претходно изградио своју репутацију вође ненасилног отпора, одбацио је своје одело које означава богатство и успех и облачио се у ручно израђену одећу, са идејом га прихвате и разумеју и најсиромашнији слојеви у Индији. Његов главни циљ је био да покрене потлачене пољопривреднике и раднике да се побуне против немилосрдног опорезивања и дискриминације. Бојкот британских текстилних производа уз заговарање домаћих материјала, бојкот колонијалног образовног и правосудног  система, придобијање Индијаца у редовима колонијалне управе и наговарање да напусте своја чиновничка намештења, одбијање плаћања пореза и даџбина – резултиирали су потпуном парализом и расулом у британској колонијалној управи у Индији. Добио је најширу народну подршку.

Године 1921. Индијски национални конгрес дао је Гандију потпуну извршну власт, укључујући чак и право да именује свог наследника. Међутим, индијско становништво није у потпуности следило Гандијеву политику ненасиља, па је дошло до серије оружаних револта против британских власти који су Гандија навели да призна да је његова политика доживела неуспех. Године 1922. британске власти су га привеле и утамничиле. Сам Ганди опозвао је свој покрет 1922. године због жртава које су пале у „Чаури Чаури инциденту“, због чега је Ганди одслужио две године затвора.

У периоду након изласка из затвора, индијски покрет за независност се додатно развио и диверсификовао; стасала је нова генерација политичких лидера као што су Нехру, Пател и Босе. Ганди се тада  повукао из активне политике и посветио се промовисању општег јединства. Међутим, касније је опет наставио борбу за независност Индије. Године 1930. Махатма је прогласио нови талас грађанске непослушности позивајући Индијце да не плаћају порез. Непослушност је почео маршом ка мору у којем су хиљаде Индијаца пратиле Гандија до места где су правили со из морске воде. Ганди је поново ухапшен, али је пуштен већ 1931. године након што је пристао да заустави талас непослушности кад су Британци изашли у сусрет његовим захтевима.

1931. године Ганди је представљао Индијски национални конгрес на конференцији у Лондону.

Године 1932. Ганди је започео нови талас грађанске непослушности против Британаца. Био је хапшен два пута када је прибегао штрајку глађу, што се показало као успешна метода борбе против Британаца.

Ганди је сматрао како ће ненасилним методама показати Британцима како је употреба насиља бескорисна и да ће они након тога напустити Индију. Гандијев политички и духовни утицај на Индију временом је постао толико велики да се британске власти нису усудиле да према њему подузму било какве противмере, плашећи се да би револуција могла да се прошири и ван оквира Индије.  

1934. године Ганди је формално напустио политику, а на месту вође Индијског националног конгреса заменио га је Џавахарлал Нехру. Ганди се посветио путовању по Индији, али се 1939. године поново вратио активном политичком животу јер су темељи индијске федерације били уздрмани. Поново је покренуо народ Индије и постао најзначајнија политичка фигура у земљи.

По избијању Другог светског рата, Конгресна странка и Ганди нису желели да се уплићу у конфликт све док Британци не испуне њихов захтев за независност Индије, да би 1942. године Индијци ушли у ратни сукоб на страни Британаца.

1944. године индијска борба за независност дошла је у своју завршну фазу. Ганди се оштро супротстављао подели Индије на две државе (што је захтевала Муслиманска лига), али је на крају ипак морао да пристане на ово решење надајући се да ће мир између две верске групе бити постигнут. Индија и Пакистан постале су посебне државе када су Британци признали њихову независност 1947. године.

Махата Ганди убијен је јануара 1948. године, ни годину дана након проглашења независне државе за коју се борио. Његова идеологија ненасилног отпора, мира и толеранције у борби за социјалну једнакост и добробит човечанства остаје вечна инспирација генерацијама које долазе.

Изреке Махатме Гандија

• Највећа част коју ми пријатељи могу указати јесте да у својим животима примењују програм за који се ја залажем, или да ми се супротставе свим снагама ако у њега не верују
• Моја мисија је да подучавам примером. Моје скромно занимање је да покажем људима како да решавају сами своје тешкоће
• Сила је оружје слабих; ненасиље је оружје јаких
• Са паролом „око за око“ цео свет ће завршити слеп
• Пут мира је пут истине. Истинољубив човек не може бити насилан
• Не смете изгубити наду у човечност. Човечност је попут океана; уколико неколико капљица океана постане прљаво, то не значи и да је океан прљав
• Праву демократију не могу створити двадесет људи у центру. Њу треба да ствара народ у сваком селу
• Не чине човека писменост и ученост него образовање за стварни живот
• Жена је мушкарчев сапутник, обдарена једнаким менталним способностима
• Човек често постаје оно што о себи мисли. Ако будем стално понављао како неке ствари не могу учинити, вероватно је да и нећу моћи. Супротно томе, ако верујем да могу, сигурно ћу стећи способност да то учиним
• Мој живот је моја порука. Моја религија нема географске одреднице. Ако живо верујем у њу, она ће надмашити моју љубав према Индији