NAŠ BLOG

DAN REPUBLIKE INDIJE

REPUBLIKA SRBIJA I REPUBLIKA INDIJA

Dan Republike Indije slavi se u znak sećanja na 26. januar 1950. godine, kada je stupio na snagu nov Ustav čijim je usvajanjem ova država i zvanično postala republika. Nakon sticanja nezavisnosti od britanske kolonijalne imperije 15. avgusta 1947. godine, bilo je potrebno i izvršiti neophodne izmene u državnom sistemu. Iako je Ustav donet 26. novembra 1949. godine, njegovim formalnim usvajanjem nekoliko meseci kasnije konačno je završena tranzicija zemlje.

Odlazak na svečanu paradu 1950. godine bivšeg predsenika Indije, Radženda Prasada

Dan republike slavi se uz najviše počasti, vojnu paradu i prisustvo predsednika Indije. Svečane parade izvode se kao omaž Indiji i slave njeno jedinstvo i različitost bogate kulturne baštine.

Kao simbolički gest, indijska vlada svake godine poziva i jednog glavnog gosta da prisustvuje proslavi. U pitanju je uvek šef države ili vlade iz zemlje koja je izabrana na osnovu strateških, ekonomskih i političkih interesa. Inauguralni gost 1950. godine bio je predsednik Indonezije Sukarno. Pored lidera asocijacija ASEAN, Indija nastoji da ovim povodom produbi i bilateralne odnose sa drugim zemljama. Tako se 2015. godine u ovoj ulozi pojavio američki predsednik Barak Obama, a 2017. prestolonasledni princ Abu Dabija, Šejk Mohammed bin Zajed.

Uoči Dana republike, predsednik Indije uručuje nagrade Padma zaslužnim građanima.

Dan republike je jedan od tri nacionalna praznika u Indiji. Druga dva su Dan nezavisnosti (15. avgust) i rođendan Mahatme Gandija (2. oktobar), oca nacije koji je dao neizmeran doprinos nezavisnosti Indije.

Uloga Mahatme Gandija u sticanju nezavisnosti

Mahatma Gandi

Mohandas Karamčand Gandi (1869-1948) bio je duhovni i politički vođa indijske nezavisnosti od britanske vlasti pod kojom je Indija provela više od 250 godina. Inicirana borbom protiv kolonijalne vlasti i siromaštva, kao i željom za poboljšanje položaja žena i potlačenih kasta,  njegova ideologija nenasilja, istine, tolerancije i socijalne zaštite poslužila je kao primer za mnoge ličnosti koje su promenile istoriju, uključujući Martina Lutera Kinga, Vaclava Havela, Rigoberte Menču Tum i Nelsona Mendele. Njegov rođendan, 2. oktobar, slavi se globalno kao Međunarodni dan nenasilja.

Ime Mahatma, što na sanskritu znači  „velika duša“, dao mu je najpoznatiji indijski književnik, dramaturg i filozof, nobelovac Rabindranat Tagore. Sam Gandi, u skladu sa svojim životnim principima, nije naročito voleo da ga tako oslovljavaju.

Gandi je u svom učenju ponovo otkrio zaboravljene mudrosti i formulisao ih na način da i danas budu upotrebljive i razumljive. Zasnovano je na tri osnove: nenasilnim protestima, istrajavanju na istini i individualnom i političkom samoopredeljenju.

Na Gandijevu filozofiju i njegovu ideju satje (istine) i ahimse (nenasilja) uticali su Bagavad Gita i hinduistička verovanja, kao i praksa religije đainizma. Izvestan uticaj u drugom smislu ostvario je  i Henri Dejvid Toro, sa svojim idejama o građanskoj neposlušnosti i neplaćanju poreza, kao i nenasilni slobodarski i prosvetiteljski principi Lava Nikolajeviča Tolstoja.

Smatrao je da istinska vera može da ujedini pripadnike različitih vera: „Sve što vidim jeste da život pobeđuje smrt, da istina pobeđuje neistinu i da svetlost pobeđuje tamu. Uviđam da je Bog život, istina i svetlost. On je naša ljubav i najveće dobro.“

Po dolasku u Indiju iz Južne Afrike u januaru 1915. godine, u kojoj je prethodno izgradio svoju reputaciju vođe nenasilnog otpora, odbacio je svoje odelo koje označava bogatstvo i uspeh i oblačio se u ručno izrađenu odeću, sa idejom ga prihvate i razumeju i najsiromašniji slojevi u Indiji. Njegov glavni cilj je bio da pokrene potlačene poljoprivrednike i radnike da se pobune protiv nemilosrdnog oporezivanja i diskriminacije. Bojkot britanskih tekstilnih proizvoda uz zagovaranje domaćih materijala, bojkot kolonijalnog obrazovnog i pravosudnog  sistema, pridobijanje Indijaca u redovima kolonijalne uprave i nagovaranje da napuste svoja činovnička nameštenja, odbijanje plaćanja poreza i dadžbina – rezultiirali su potpunom paralizom i rasulom u britanskoj kolonijalnoj upravi u Indiji. Dobio je najširu narodnu podršku.

Godine 1921. Indijski nacionalni kongres dao je Gandiju potpunu izvršnu vlast, uključujući čak i pravo da imenuje svog naslednika. Međutim, indijsko stanovništvo nije u potpunosti sledilo Gandijevu politiku nenasilja, pa je došlo do serije oružanih revolta protiv britanskih vlasti koji su Gandija naveli da prizna da je njegova politika doživela neuspeh. Godine 1922. britanske vlasti su ga privele i utamničile. Sam Gandi opozvao je svoj pokret 1922. godine zbog žrtava koje su pale u „Čauri Čauri incidentu“, zbog čega je Gandi odslužio dve godine zatvora.

U periodu nakon izlaska iz zatvora, indijski pokret za nezavisnost se dodatno razvio i diversifikovao; stasala je nova generacija političkih lidera kao što su Nehru, Patel i Bose. Gandi se tada  povukao iz aktivne politike i posvetio se promovisanju opšteg jedinstva. Međutim, kasnije je opet nastavio borbu za nezavisnost Indije. Godine 1930. Mahatma je proglasio novi talas građanske neposlušnosti pozivajući Indijce da ne plaćaju porez. Neposlušnost je počeo maršom ka moru u kojem su hiljade Indijaca pratile Gandija do mesta gde su pravili so iz morske vode. Gandi je ponovo uhapšen, ali je pušten već 1931. godine nakon što je pristao da zaustavi talas neposlušnosti kad su Britanci izašli u susret njegovim zahtevima.

1931. godine Gandi je predstavljao Indijski nacionalni kongres na konferenciji u Londonu.

Godine 1932. Gandi je započeo novi talas građanske neposlušnosti protiv Britanaca. Bio je hapšen dva puta kada je pribegao štrajku glađu, što se pokazalo kao uspešna metoda borbe protiv Britanaca.

Gandi je smatrao kako će nenasilnim metodama pokazati Britancima kako je upotreba nasilja beskorisna i da će oni nakon toga napustiti Indiju. Gandijev politički i duhovni uticaj na Indiju vremenom je postao toliko veliki da se britanske vlasti nisu usudile da prema njemu poduzmu bilo kakve protivmere, plašeći se da bi revolucija mogla da se proširi i van okvira Indije.  

1934. godine Gandi je formalno napustio politiku, a na mestu vođe Indijskog nacionalnog kongresa zamenio ga je Džavaharlal Nehru. Gandi se posvetio putovanju po Indiji, ali se 1939. godine ponovo vratio aktivnom političkom životu jer su temelji indijske federacije bili uzdrmani. Ponovo je pokrenuo narod Indije i postao najznačajnija politička figura u zemlji.

Po izbijanju Drugog svetskog rata, Kongresna stranka i Gandi nisu želeli da se upliću u konflikt sve dok Britanci ne ispune njihov zahtev za nezavisnost Indije, da bi 1942. godine Indijci ušli u ratni sukob na strani Britanaca.

1944. godine indijska borba za nezavisnost došla je u svoju završnu fazu. Gandi se oštro suprotstavljao podeli Indije na dve države (što je zahtevala Muslimanska liga), ali je na kraju ipak morao da pristane na ovo rešenje nadajući se da će mir između dve verske grupe biti postignut. Indija i Pakistan postale su posebne države kada su Britanci priznali njihovu nezavisnost 1947. godine.

Mahata Gandi ubijen je januara 1948. godine, ni godinu dana nakon proglašenja nezavisne države za koju se borio. Njegova ideologija nenasilnog otpora, mira i tolerancije u borbi za socijalnu jednakost i dobrobit čovečanstva ostaje večna inspiracija generacijama koje dolaze.

Izreke Mahatme Gandija

  • Najveća čast koju mi prijatelji mogu ukazati jeste da u svojim životima primenjuju program za koji se ja zalažem, ili da mi se suprotstave svim snagama ako u njega ne veruju
  • Moja misija je da podučavam primerom. Moje skromno zanimanje je da pokažem ljudima kako da rešavaju sami svoje teškoće
  • Sila je oružje slabih; nenasilje je oružje jakih
  • Sa parolom „oko za oko“ ceo svet će završiti slep
  • Put mira je put istine. Istinoljubiv čovek ne može biti nasilan
  • Ne smete izgubiti nadu u čovečnost. Čovečnost je poput okeana; ukoliko nekoliko kapljica okeana postane prljavo, to ne znači i da je okean prljav
  • Pravu demokratiju ne mogu stvoriti dvadeset ljudi u centru. Nju treba da stvara narod u svakom selu
  • Ne čine čoveka pismenost i učenost nego obrazovanje za stvarni život
  • Žena je muškarčev saputnik, obdarena jednakim mentalnim sposobnostima
  • Čovek često postaje ono što o sebi misli. Ako budem stalno ponavljao kako neke stvari ne mogu učiniti, verovatno je da i neću moći. Suprotno tome, ako verujem da mogu, sigurno ću steći sposobnost da to učinim
  • Moj život je moja poruka. Moja religija nema geografske odrednice. Ako živo verujem u nju, ona će nadmašiti moju ljubav prema Indiji