SRPSKE DIPLOMATE

Jedan od pionira srpskog novinarstva i začetnik ustavobraniteljskog pokreta, Davidović je imao značajan uticaj na promenu spoljne politike kneza Miloša, a svoj život posvetio je političkom i kulturnom napretku mlade srpske države.

Rođen u Zemunu 1789. godine, Davidović je u Beč otišao da bi studirao medicinu, gde je upoznao mnoge viđenije Srbe toga doba, među kojima su na njega najveći uticaj ostavili Vuk Stefanović Karadžić i Jernej Kopitar. Međutim, ubrzo je napustio studije, posvetio se novinarstvu i pokrenuo „Novine serbske“ 1813. godine, kao i književni list Zabavnik (na neki način preteču današnjeg Politikinog „Zabavnika”). Imao je istaknutu ulogu u kulturnom životu Srba u Habzburškoj monarhiji.

Tokom prvih šest godina „Novine serbske” imale su ugovor za 1000 pretplatnika, a jedan od značajnih pretplatnika bio je i prota Matija Nenadović. Ostalo je zabeleženo da je Vuk Stefanović Karadžić objavljivao u njima tekstove i polemike sa protivnicima reformatorskih ideja o srpskom jeziku i pravopisu. List je izlazio do 1821. godine i imao veliki značaj u razvoju srpskog novinarstva. 

Knežev sekretar

Vrativši se u Srbiju, tačnije u Kragujevac, 1821. godine, Dimitrije stupa u službu kneza Miloša Obrenovića, gde je postaje knežev sekretar. U početku su mu poveravani poslovi od manjeg značaja, ali mu je rad sa uskim krugom ljudi bliskim knezu omogućavao da bude u toku svih političkih zbivanja.

Knez Miloš Obrenović

Vremenom je nakon uspešne provere odanosti Obrenoviću, postao knežev prvi sekretar. Na toj se poziciji, gde često nije postojala granica između privatnih i državnih poslova, pokazao kao veoma vešt, i sve poverene poslove obavljao je na vreme, što je bilo pomalo neuobičajeno za tadašnje vladarevo okruženje.

Tako je njegov uticaj postajao sve veći u kreiranju unutrašnje i spoljne politike. Neki savremenici su ga  smatrali kneževim prvim savetnikom, velikim vezirom i kancelarom.

Ozbiljnije je počeo da se bavi problemom srpske autonomije kada je prevodio vlaški hatišerif (1827), upoređujući ga sa zahtevima koje je Srbija podnela Turskoj i paralelno pravio i nacrte za srpski hatišerif.

Zahvaljujući poznavanju turskog jezika, bio je član delegacije za pregovore sa Turcima. U Carigradu je obavio tri misije i uspeo da završi proces izgradnje srpske autonomne države.

Kao knežev sekretar, bio je dužan da brine i o uvođenju kulturnih ustanova i unapređenju prosvete, jedno vreme obavljao je funkciju ministra prosvete, a bavio se književnošću i istorijom.

U Kragujevcu, su od 1834. počele su da izlaze i redovne „Novine serbske“, prve novine u Srbiji i službeni list Kneževine Srbije. Za vreme dok ih je Davidović uređivao imale su obeležje političkog glasila. 

Sretenjski ustav

Dimitrije je poštovao kneza, ali je često dolazio u sukob sa njim i podnosio ostavke koje knez nije prihvatao. Smatran je čovekom od najvišeg kneževog poverenja i najzaslužnijim za donošenje Sretenjskog ustava, koji je napisao za dvadeset dana. Ustav je bio veoma liberalan u ondašnjoj evropskoj politici. Njime je proklamovana podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Naslovna strana Sretenjskog ustava

Po ovom ustavu, predsednika Sovjeta, kao i sve činovnike, birao je i postavljao knez, čime je trebalo da započne nov period u razvitku srpske autonomije. Međutim, ustav je bio na snazi 55 dana. Knez Miloš je pod pritiskom Rusije, Osmanskog carstva i Austrije morao da ga stavi van snage, a Davidovića ubrzo smeni sa svih državnih položaja.

Poslao ga je u Smederevo, 1835. godine, dodelio mu je kuću u centru grada, imanje u okolini sa 60 stabala kvalitetnih šljiva i dao mu 300 zlatnih groša godišnje. Davidović je na imanju ostao da živi sam, jer su supruga i sva deca umrli pre njega.

Umro je na svom imanju 1838. godine, gde je prvobitno najverovatnije bio i sahranjen. Njegovi zemni ostaci kasnije su preneti na smederevsko groblje, gde mu je podignuta grobnica sačuvana do danas.

Odlikovan je ordenom Svetog Vladimira VI stepena, uz Miloševu saglasnost, za rad na Hatišerifu iz 1833. godine.