Istovremeno sa izgradnjom grandioznog sajamskog kompleksa u Surčinu, koji će biti epicentar same Specijalizovane izložbe 2027. godine, odvija se tiši, ali podjednako važan proces – kulturni preobražaj Beograda. Upravo on otvara vrata jednom novom Beogradu, koji će, osim modernom infrastrukturom, biti dodatno obogaćen i ponudom svojih muzeja, galerija i kulturnih ustanova

Prestonica Srbije uveliko se sprema za 2027. godinu i organizaciju Specijalizovane izložbe EXPO, događaja za koji se najavljuje da će promeniti lice grada i način života njegovih stanovnika. Dok se u Surčinu uz veliku pažnju javnosti podiže grandiozni sajamski kompleks, koji će biti epicentar same manifestacije, paralelno se odvija tiši, ali podjednako važan proces – kulturni preobražaj glavnog grada. Zahvaljujući tome, na scenu stupa jedan novi Beograd, grad koji će, osim modernom infrastrukturom, biti dodatno obogaćen ponudom svojih muzeja, galerija i kulturnih ustanova.
EXPO, prema svom idejnom konceptu i filozofiji, neće biti izložba koja će na trenutak privući pažnju sveta – njegova suština je nasleđe. Brojne ustanove kulture, koje decenijama čuvaju ogromno nacionalno i svetsko blago, zahvaljujući velikom državnom poduhvatu, dobiće bolje uslove za rad i prezentaciju svojih zbirki. Planira se i otvaranje novih muzeja, koji će unaprediti kulturnu ponudu i pretvoriti Beograd u savremeni centar kulturnog i umetničkog života. Cilj mnogobrojnih projekata je da Beograd 2027. što bolje prikaže svoju bogatu zaostavštinu, istoriju i kulturnu tradiciju, ali i da se stvori kontinuum ulaganja u negovanje baštine. EXPO će tako postati prilika za stvaranje modernog kulturnog okvira u kojem će Beograd pokazati ne samo lice grada u izgradnji već i obraz metropole koja ume da čuva, neguje i predstavlja svoje nasleđe, ne samo strancima već i generacijama koje dolaze.

Istorijski muzej Srbije, nacionalna kuća sećanja na prohujale vekove, posle 62 godine postojanja, dobiće novi dom, a kao izložbeni prostor namenjena mu je zgrada stare Glavne železničke stanice na Savskom trgu. Bogate zbirke ove ustanove, koja, između ostalog, čuva materijalna svedočanstva srpskih dinastija, zavređuju da budu adekvatno prezentovane. Zbrika rekonstrukcija kruna, odeždi i ostalih insignija srpskih srednjovekovnih vladara (koja je posebna tema u ovom broju “Dipos magazina”), kao jedinstvena vremenska kapija zahvaljujući kojoj možemo izbliza da vidimo dinastije Nemanjić, Lazarević ili Branković, samo je deo istorijskog pamćenja pohranjenog u ovoj ustanovi koja svakako zavređuje i adekvatan prostor.

Uz oživljavanje istorijskog nasleđa, Beograd radi i na afirmaciji svojih naučnih velikana. U tom duhu, globalno najpoznatija beogradska ustanova kulture – Muzej Nikole Tesle, koja čuva zbirku patenata, dokumenata i ličnih predmeta jednog od najvećih izumitelja u istoriji čovečanstva, seli se u nekadašnju fabriku hartije Milana Vape u Bulevaru vojvode Mišića, u prostor čak 25 puta veći od sadašnjeg.
Pobedničko rešenje dobijeno međunarodnim konkursom, koje potpisuje jedan od najprestižnijih svetskih arhitektonskih biroa čuvene Zahe Hadid, inspirisano je Teslinom vizijom magnetnih polja i bežičnog prenosa energije. Od ulaza, preko sfernih površina i krugova, posetioci će biti vođeni do velikog atrijuma, a najimpresivniji deo muzeja biće galerija sa ikoničnim električnim transformatorom, kapaciteta 12 miliona volti. Već sada se naslućuje da će budući Teslin muzej biti jedan od najatraktivnijih objekata u Beogradu i mesto gde će, na zadovoljstvo svetske i domaće publike, konačno na pravi i dostojan način biti prezentovana neverovatna zaostavština čudesnog genija iz Smiljana.

Kompletan tekst možete pročitati u našem Dipos Magazinu.