Filip Hristić bio je srpski političar, predsednik vlade Kneževine Srbije, ministar spoljnih poslova, ministar prosvete, član Državnog saveta i guverner Narodne banke. Tokom svog dugog života, značajno je uticao na razvoj zakonodavstva, diplomatije, prosvete, kulture i finansija Srbije.
Rođen je u Beogradu 1819. godine. Bio je sin Karađorđevog bimbaše Hriste Đorđevića koji se istakao u Prvom srpskom ustanku. Kako je rano ostao bez oca, odrastao je u siromaštvu, zbog čega je pre odlaska na studije bio poznat kao „sin Katarine, siromašne udove trgovačke”.
Zbog toga što su u njihovoj porodici često umirala muška deca, otac Rista je Filipa zavetovao Hilandaru, i nameravao da ga uputi na monaški put. Međutim, Filipov put bio je drugačiji.
Nakon očeve smrti bio je usvojenik, i živeo i školovao se kod srpskog mitropolita Melentija Pavlovića koji ga je preporučio kneginji Ljubici. Tako je Filip postao družbenik sinova kneza Miloša Obrenovića, Milana i Mihaila. Pohađao je gimnaziju u Kragujevcu, Licej je završio u Beogradu a svoje školovanje nastavio kao državni pitomac u Beču i Parizu, gde je na Sorboni doktorirao pravo.

Ljubica Obrenović sa sinom Milanom

U državnoj upravi se, pri kraju vladavine Aleksandra Karađorđevića kome je bio odan, zaposlio kao komesar Dunavske komisije i postao član Saveta, a po povratku Miloša Obrenovića na vlast, postao njegov lični sekretar. Istorija beleži da je za vreme vladavine kneza Mihaila bio predsednik vlade i ministar inostranih dela.
Diplomatsku karijeru započeo je 1851. u Carigradu kao diplomatski predstavnik. Bio je delegat Srbije za zaključenje mira sa Turskom, ali i poslanik u Beču, Berlinu i Londonu i poverenik u brojnim diplomatskim misijama.

Predsednik vlade

Kada je za vreme kneza Mihaila predstavljao svoju vladu, Hristić je naglasio da ministri treba da slušaju kneza i da urade šta im knez naredi. Bila je to velika promena, jer je u doba ustavobranitelja Savet kontrolisao ministre.
Pa ipak, Hristić nije imao pravi autoritet premijera, pa su među ministrima često izbijale svađe. Iako je u vreme njegove vlade održana Preobraženska skupština, na kojoj su usvojeni osnovni zakoni, u kojima se bitno menjao Turski ustav iz 1838., Hristić je na kraju ipak morao da podnese ostavku.

Guverner Narodne banke Kraljevine Srbije

Godinu dana nakon osnivanja Narodne banke Kraljevine Srbije, 27. februara 1885., Hristić je postavljen za guvernera, zaslužnog za izgradnju zgrade Narodne banke.
Ostao je upamćen kao srpski diplomata, koji je u svoje vreme, prvi u Beogradu nosio cilindar, uvek uslužan i ljubazan, i omiljena ličnost na Karađorđevićevom dvoru, a zatim i na dvoru Obrenovića.
Bio je Redovan član Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije, a ukazom kralja Aleksandra Obrenovića marta 1903. godine, postaje doživotni senator Kraljevine Srbije.

Kralj Aleksandar Obrenović

Bio je oženjen Danicom, ćerkom beogradskog veletrgovca i milionera Hadži-Tome. Njihov sin Milan Hristić bio je sekretar poslanstva Kraljevine Srbije u Carigradu, izvanredni poslanik i opunomoćeni ministar II klase u srpskom Poslanstvu u Berlinu, a praunuk Jovan Hristić, generalni konzul u Trstu.