Билатерални односи Републике Србије и Комонвелта Аустралије званично су успостављени 25. априла 1966. године, иако је Краљевина Србија имала Конзулат у Мелбурну још 1892. године. Данас, политички односи и сарадња две земље имају потенцијал за унапређење у различитим областима за шта постоји обострани интерес.
26. јануар прославља се као Дан Аустралије. Овим државним празником обележава се оснивање првог европског насеља 1788. године, на територији данашњег Сиднеја. Аустралијанци сматрају да тог дана треба прославити све оно због чега је част бити Аустралијанац, па се тог дана организују културна и спортска дешавања, ватромети, концерти, параде и додељују значајне награде.

Иако су први људи населили Аустралију пре 50.000 година, први Европљанин који је крочио на аустралијско тло 1606. године био је холандски морепловац Виљем Јансон. Земљу су назвали Нова Холандија, али неприступачни предели и непријатељско понашање Абориџина, нису били подстицајни Холанђанима за даље насељавање, које је масовније започело тек доласком капетана Џејмса Кука 1770. године на њену источну обалу, прогласивши је британским поседом и назвавши је Нови Јужни Велс.

Искрцавање Џејмса Кука у заливу Ботани 29. априла 1770.

Током 19. века формирано је пет великих аутономних Британских прекоморских територија, а 1. јануара 1901. године, федерација je названа Комонвелт Аустралија. Федерација је успоставила стабилан либерално-демократски политички систем, остајући чланица Крунских земаља Комонвелта.
Аустралија је уставна монархија са парламентарним системом власти. Краљ Чарлс III је аустралијски монарх, а његова улога се разликује од позиције коју има у осталим крунским земљама Комонвелта. На савезном нивоу краља представља генерални гувернер Аустралије, док се гувернери нижег ранга налазе на челу држава чланица.
Симбол Аустралије је кенгур. Главни град је Канбера, званичан језик је енглески, познат као аустралијски енглески, а валута је аустралијски долар. Сиднејска опера, изграђена 1973., је једна од најпрепознатљивијих знаменитости Аустралије.

Привреда

Аустралија има веома развијену, снажну и стабилну привреду, висок БДП по глави становника, релативно ниску стопу сиромаштва и као таква спада у ред земаља са највећим просечним богатством у свету.

Услужни сектор је највећи део аустралијске привреде и чини око 60% бруто домаћег производа. Земља је глобални лидер у пет значајних сектора: агробизнис, образовање, туризам, рударство и финансије, а минерали и пољопривредни производи су главни извозни ресурси земље.

Школско образовање је обавезно од 6-15. године, што је утицало да стопа неписмености у земљи буде мања од 1%. Влада Аустралије подржала је оснивање 38 универзитета, па је са 49% факултетски образованог становништва, ова земља на првом месту међу земљама чланицама Организације за економску сарадњу и развој.

 Универзитет у Сиднеју

Природне лепоте

Аустралија је и држава и континент. Са површином од 7.692.024 км² је највећа држава Океаније и шеста по површини у свету. Поред копна обухвата и острво Тасманију и бројна друга мања острва у Јужном, Индијском и Тихом океану. Главни град је Канбера, иако са 11 пута мањом популацијом од највећег аустралијског града Сиднеја.
Реч је о прелепој земљи разноликих природних станишта и противречности. Иако њен највећи део покривају пустиње и полупустиње, као и суве непрегледне равнице, Аустралија је земља и планинских масива, тропских кишних шума и субтропских прашума, мочвара, коралних гребена, лагуна и рајских плажа.

 Култура, кухиња и спорт

Од 1788. па све до средине 20. века, англо-келтска културна традиција била је основ аустралијске културе и развијала се под утицајем специфичног окружења и култура староседелаца.

Дугу историју ликовних уметности зачели су аустралијски домороци, цртајући по пећинским зидовима или на кожи. Од доласка Европљана крајем 18. века, најчешћи мотив аустралијског сликарства је аустралијски пејзаж, а музика аустралијских Абориџина, њихов плес и сликарство, видљиво утичу на савремену ликовну и сценску уметност.
Аустралијску кухињу представља мешавина медитеранске, азијске, јужноамеричке и традиционалне абориџинске кухиње. Карактеристична аустралијска јела су: damper – традиционални хлеб без квасца; vegemite – намаз од квасца; meat pies – мале пите од меса; lamingtons – коцкице од бисквита преливене чоколадом и уваљане у кокосово брашно.

Аустралијски фудбал је најпопуларнији спорт у Аустралији, а затим и рагби. На међународним такмичењима Аустралија има јаке тимове у крикету, хокеју, нетболу, рагбију, а добре резултате остварује и у бициклизму, веслању и пливању.

Флора и фауна

Због дуготрајне географске изолованости, Аустралија је једна од земаља са највећим биодиверзитетом на планети. Богата је разноврсним и јединственим биљним и животињским врстама које су на другим континентима изумрле. Због тога око 85% биљака, 84% сисара, више од 45% птица и 89% риба припадају ендемским врстама. Занимљиво је да је Аустралија и “најотровнији” континент на свету, јер је дом великог броја отровних змија и паукова, али човекова активност све више угрожава многе аустралијске екорегионе и врсте које их насељавају.