SRPSKE DIPLOMATE

Milan Rakić je rođen 1876. godine usred Knez Mihailove ulice, u uglednoj beogradskoj porodici. Otac Dimitrije Mita Rakić bio je ministar finansija i prvi je preveo delo “Jadnici” Viktora Igoa na srpski jezik. Majka Ana bila je ćerka akademika Milana Milićevića, književnika, i predsednika Srpske akademije nauka.

Od ranog detinjstva, uz oca je dobio bogato opšte vaspitanje, učio je klavir i francuski jezik, a veliki uticaj na njega imao je i njegov deda po majci, Milan Milićević, veliki poznavalac narodnog života i nacionalne kulture.

Mile Rači, kako su ga zvali, u Beogradu je završio osnovnu školu i gimnaziju, a pravni fakultet u Parizu u kome je zavoleo poeziju. Formu svojih pesama i pesničke veštine učio je od francuskih pesnika, prilagođavajući ih svom senzibilitetu. U Parizu se sprijateljio sa tada poznatim Jovanom Dučićićem, koji ga je i ohrabrivao da piše pesme. Njegova prva zbirka pesama naišla je na odličan prijem publike i otvorila mu vrata poštovalaca umetnosti.

Jovan Dučić i Milan Rakić

Od činovnika do diplomate

Zanimljivo je da je Rakić, iako zapamćen kao pesnik, za života napisao svega pedesetak pesama i da je ceo svoj život proveo kao izuzetno poštovan srpski diplomata službujući u Skoplju, Solunu, Kopenhagenu, Sofiji i Rimu.
Svoju diplomatsku karijeru započeo je u Beogradu, i brzo napredovao od činovnika do diplomate.

Borac za nacionalno oslobođenje

Tokom službovanja u Skoplju i Prištini, 1906. godine, Rakić je bio aktivan učesnik borbe za nacionalno oslobođenje.
Pred početak Balkanskog rata, napustio je diplomatsku poziciju u Beogradu, u Ministarstvu inostranih dela, i priključio se kao dobrovoljac odredu Vojvode Vuka. „Ostavio sam konzulat u kome više nisam imao šta da radim, pa sam uzeo pušku”, zapisao je Rakić.

Po oslobođenju, bio je prvi koji je ušao u Prištinu. Ostalo je zabeleženo da se tada najpre uputio u konzulat, gde je potražio veliko crkveno zvono koje je u podrumu 1908. sakrio od Turaka. Zajedno sa vojnicima okačio ga je o granu u porti pravoslavne crkve i prvi povukao uže kako bi oglasilo oslobođenje.
Za pesnikovo službovanje u srpskoj vojsci vezuje se još jedna zanimljiva činjenica. Srpska vojska je tokom Prvog balkanskog rata često recitovala njegovu pesmu „Na Gazimestanu” ali je samo nekolicina znala da se među njima nalazi i njen autor.

Za učešće u ratu 1912. godine Rakić je odlikovan Zlatnom medaljom za hrabrost. Iste godine bio je jedan od članova srpske delegacije na Konferenciji mira u Londonu između balkanskih država i Turske i bio zadužen za pitanje razgraničenja s Albanijom.

Srpska vojska u Prvom svetskom ratu

Prvi svetski rat zatekao ga je u ministarstvu u Nišu. Tokom rata bio je savetnik poslanstva u Bukureštu, Stokholmu, Kopenhagenu, Sofiji, a od 1927. godine i u Rimu, gde je proveo poslednje dane svoje diplomatske karijere, boreći se protiv agresivne politike Musolinija prema Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ostatak života proveo je u Beogradu, odbivši čak u dva maha ponudu namesnika Pavla Karađorđevića za mesto kraljevog poslanika u Vašingtonu, a kasnije i Londonu.

Bio je član Srpske kraljevske akademije i dobitnik je brojnih odlikovanja. Uz Aleksu Šantića, smatra se najuspelijim pesnikom koji je obnovio srpsku rodoljubivu poeziju. Rakićeve pesme prevedene su na mnoge jezike, među kojima su i nemački, francuski, italijanski, ruski, engelski, mađarski i bugarski jezik.

Njemu u čast ustanovljena je pesnička nagrada Milan Rakić, koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije. Jedna ulica na Zvezdari nosi njegovo ime.

Bio je oženjen Milicom, sestrom svog druga iz detinjstva Vladete Kovačevića i ćerkom ministra, istoričara i akademika Ljubomira Kovačevića, koju su savremenici smatrali jednom od najlepših žena Beograda.