Srbija na Letnjim Olimpijskim Igrama u Parizu 2024

Olimpijske igre su ne samo vrhunac sportskih takmičenja već i prilika za nacije širom sveta da se okupe, pokažu svoje veštine i uđu u istoriju. Za Srbiju, ove igre su posebno važne, a očekivanja su visoka kako bi se nadmašili prethodni rezultati i postavili novi rekordi u sportu.

Od 26. jula ove godine, sve oči će biti uprte ka Parizu, gradu svetlosti koji će po treći put biti domaćin Letnjih olimpijskih igara. Ovaj grad, zajedno sa Londonom, jedini je koji će tri puta ugostiti najbolje sportiste planete. Za Srbiju, put ka Parizu je već počeo, sa 81 putnikom već osiguranim za ovo prestižno takmičenje.

Tim Srbije se pripremao i trudio da ostvari svoje mesto na najvećem svetskom takmičenju, a prva kvota za Olimpijske igre ostvarena je još 15. oktobra 2022. godine, kada je Zorana Arunović prva obezbedila učešće. Ovo je bio početak putovanja ka Parizu, a za sada poslednju vizu čekirao je rvač Aleksandar Komarov 5. aprila ove godine.

Velika očekivanja od tima Srbije na Olimpijskim igrama su na ekipnim sportovima. Odbojkašice, vaterpolisti, košarkaši i košarkašice su obezbedili vizu za Igre 2024, dodajući još učesnika Srbije na najvećoj svetskoj sportskoj smotri. Ovo nije iznenađenje, jer su ekipni sportovi oduvek bili uzdanica srpskog sporta.

Srbija je jedinstvena po tome što ima 96 godina između prvog i drugog nastupa nacije na Olimpijskim igrama. Srbija se prvi put takmičila na Olimpijskim igrama 1912. godine kada su sprinter Dušan Milošević i maratonac Dragutin Tomašević predstavljali Kraljevinu Srbiju u Stokholmu. Tokom godina, srpski sportisti su branili boje različitih jugoslovenskih država, a samostalna Srbija je do sada učestvovala na 4 letnje i 3 zimske Olimpijade, prvi put, posle gotovo jednog veka, u Pekingu 2008. godine.

Srbija će se na Letnjim Olimpijskim Igrama u Parizu prvi put predstaviti i kroz projekat „Srpska kuća“. Ovo će biti prilika da se Srbija promoviše kao investiciona, poslovna destinacija, mesto bogate istorijske baštine, turizma, kulture, tradicije i gastronomije, ali i privrede. “Srpska kuća” će biti smeštena u parku La Vilet u Parizu, gde će kroz umetničku postavku predstavljati sportsku istoriju Srbije, rezultate srpskih olimpijaca, dostignuća u nauci i tehnologiji, kao i ekonomski razvoj zemlje.

Jedna od neizostavnih tradicija Olimpijskih igara je štafetna baklja, koja nas vraća korenima Igara. Olimpijska baklja biće upaljena 16. aprila 2024. u svetilištu Olimpa, u Grčkoj, gde su održavane antičke igre. Od maja 2024. godine, 11.000 bakljonoša će se smenjivati kako bi proslavili dolazak Igara u Pariz.

Dok se svet priprema za spektakl u Parizu, Srbija se uzbuđeno priprema za svoje učešće na ovom velikom događaju. Sa nizom talenata i posvećenih sportista, očekuje se da će Srbija ostaviti svoj trag i ponosno predstavljati svoju zemlju na svetskoj sportskoj sceni. Olimpijske igre su prilika da se pokaže snaga, izdržljivost i duh zajedništva i Srbija je spremna da se pridruži ovom globalnom prazniku sporta.

ISTORIJAT OLIMPIJSKIH IGARA

Kreiranje Olimpijskih igara inspirisano je Antičkim olimpijskim igrama, koje su se održavale u Gimnazijumu u Grčkoj, od 8. veka pre nove ere, do 4. veka nove ere. Baron Pjer de Kuberten osnovao je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) 1894 godine, koji je doveo do održavanja prvih modernih igara 1896. Tokom svoje istorije, Olimpijski komitet Srbije osnovan 1910. godine, dao je sedam članova MOK-a, imao je 22 predsednika i sedmoricu generalnih sekretara, a 18 sportista i sportskih radnika Međunarodni olimpijski komitet odlikovao je najvišim priznanjem – „Olimpijskim ordenom“.

Poreklo antičkih olimpijskih igara je nepoznato, postoje mnoge legende i mitovi o njihovom nastanku. U jednom od najpopularnijih mitova Herakle i njegov otac Zevs smatraju se tvorcima Igara. Prema legendi, Herakle je prvi Igre nazvao “Olimpijskim” i uspostavio običaj da se održavaju svake četiri godine. Najprihvatljiviji datum za početak Olimpijskih igara je 776 godina pre nove ere. Ovo je bazirano na natpisima, pronađenim u Olimpiji, koji sadrže imena pobednika od 776 godine p. n. e.

Prve Olimpijske igre održane su pod pokroviteljstvom Međunarodnog olimpijskog komiteta, na stadionu Panatinaiko u Atini, od 6. do 15. aprila 1896. Na igrama je učestvovalo 14 država i 241 takmičar, koji su se nadmetali u 9 sportova i 43 discipline. Nakon početnog uspeha, Olimpijske igre su imale poteškoća. Igre održane u Parizu 1900. i Sent Luisu 1904. bile su u senci svetskim izložbama koje su u tim gradovima tada održavane. A i samo trajanje tih olimpijskih igara govori dosta: one u Parizu trajale su pet i po meseci, a one u Sent Luisu — nešto preko četiri meseca i dvadeset dana. Trajanje igara tako je variralo, da bi se sa igrama u Los Anđelesu 1932. i u Berlinu 1936. ustalilo vreme trajanja igara na današnjih 15 dana.

OLIMPIJSKA ZNAMENJA

Olimpijski pokret koristi mnoga znamenja i simbole, a svakako najpoznatiji simbol su olimpijski krugovi. Ovih pet međusobno povezanih krugova predstavlja jedinstvo pet naseljenih kontinenata (Afrika, cela Amerika, Australija, Azija i Evropa), a boje tih krugova (sleva nadesno: plava, žuta, crna, zelena i crvena) izabrane su jer svaka država sveta ima na svojoj nacionalnoj zastavi bar jednu od tih boja. Olimpijski krugovi su prvi put predstavljeni na Olimpijskim igrama 1920. godine u Antverpenu, prvim održanim nakon pauze zbog Prvog svetskog rata.

Olimpijski plamen pali se u grčkoj Olimpiji sunčevom svetlošću uz pomoć konkavnog ogledala. Zatim tako nastali plamen na olimpijskoj baklji nose hiljade trkača, štafetno, preko svih kontinenata, do grada u kojem će se održavati olimpijske igre. Na kraju se plamen donosi do istaknutog mesta na olimpijskom stadionu na kom će goreti za vreme održavanja igara.