НАШ БЛОГ
ОПШТИНА СТАРИ ГРАД
Фото : https://www.starigrad.org.rs/bastina/
Са друге стране, ова општина је центар градских дешавања и урбане културе са најпознатијим београдским споменицима и квартовима, што је чини аутентичном и посебном градском целином.
Општина се налази на територији некадашњег Сингидунума, а Дорћол је било део централног градског живота у доба Римљана. Некада старо градско средиште, садашња општина, која се простире на 698 хектара, настала је 1961. године, спајањем рејона Скадарлија, Теразије и Стари град, и у њој данас живи око 70.000 становника.
Поред Кнез Михаилове улице, жиле куцавице градног града, на овој општини смештени су и Народни музеј и Народно позориште, најстарија, Прва београдска гимназија, прва ботаничка башта у Србији, прва кафана, „Знак питања“, Студентски трг са Ректоратом београдског Универзитета и бројним факултетима, задужбином Илије Коларца и Капетан Мишиним здањем, Етнографски музејем и Библиотеком града Београда.
Једна од најимпозантнијих зграда на општини Стари град свакако је и Стари двор, изграђен 1882. као резиденција краља Милана Обреновића у којој је и абдицирао у корист сина Александра. Данас се у њему налази Скупштина града Београда.
Кнез Михаилова улица
Статистика говори да општина Стари град привлачи највећи број туриста годишње, а ми вам престављамо само неке од њених знаменитости.
Калемегдан и Београдска тврђава
Калемегдан са Београдском тврђавом постали су заштитни знак Београда. Калемегдан многи сматрају најлепшим београдским парком, а трврђава представља најстарији сачувани комплекс споменика у Београду, и једно од настаријих утврђења у Европи. Њен настанак се везује још за доба Рима, а у својој историји имала је велики значај као брана од освајача. Кула Небојша сазидана је у 15. веку као осматрачница београдске луке да би касније постала тамница. У тврђави је смештено и турско купатило „хамам” подигнуто око 1870.г., споменик „Победник”, рад Ивана Мештровића, подигнут 1918. године, као и Леополдова, Зиндан, Карађорђева, Сахат и друге капије.
Дорћол
„Дорћол” на турском дословно значи “место на којем се укрштају четири пута”. На Дорћолу, данашњој резиденцијалној четврти, налази се споменик браниоцима Београда, црква Александра Невског, Јеврејски историјски музеј, Бајракли џамија и Стара кућа у Душановој улици, најстарија зграда у Београду и карактеристичан пример барокне градње 18.века.
Скадарлија
Позната као боемска четврт, своје данашње име Скадарска улица добила је 1872.године. У њој су живели многи уметници и песници попут Ђуре Јакшића и Јоакима Вујића. Красе је многобројне кафане као што су „Три шешира”, „Два јелена” и „Има дана”, представља аутентичан дух главног града, и никога не оставља равнодушним.
Теразије
Теразије су добиле име по водоводном систему снабдевања који је некада био на месту данашњег хотела „Москва” а који су Турци називали овим именом. Овај део града одувек је био центар друштвеног живота у којем су сазидани најбољи хотели, ресторани и радње. Последњом реконструкцијом из 1947.године, дат је садашњи изглед којим доминира Теразијска чесма, палата „Албанија“, Игуманова палата, палата „Атина“ и кућа Крсмановића.
Трг републике
На месту између данашњег Народног позоришта и споменика кнезу Михаилу, некада се на овом простору налазила Стамбол капија, једна од четири капије Београда на изласку из вароши. Кроз њу је водио друм у правцу Истанбула по чему је добила назив. Трга републике још није било, као ни данашњег центра Београда.
У близини Стамбол капије Турци су набијали на колац бунтовне Србе, због чега је била крајње озлоглашена и симбол страдања под Османским царством. Стога је срушена 1866. године, а након уништења и изградње Народног позоришта, овај трг је свој данашњи изглед добио подизањем споменика Кнезу Михаилу Обреновићу, 1882. године. Споменик је урађен према раду чувеног Енрика Пација, представља симбол старог Београда, и заштићен је као културно добро. У склопу Трга се осим Народног позоришта налази и Народни музеј, Дом штампе и Дом војске, споменик комедиографу Браниславу Нушићу, српском устанику Васи Чарапићу и спомен – плоча убијеном премијеру Зорану Ђинђићу.
Трг републике традиционално је место сусрета београђана и бројних концерата и манифестација.
Трг републике
Косанчићев венац
О историји Косанчићевог венца данас нема много података. Поуздано се зна да се у доба Рима градски трг или Форум налазио изнад Косанчићевог венца а централни део Форума је чинио Јупитеров храм. На овом месту је пронађено неколико античких жртвеника.
На супротној страни од Форума налазиле су се градске терме где су пронађени остаци мозаика. Најстарија здања сачувана на Косанчићевом венцу потичу са почетка XIX века.
Најзначајнија су Саборна црква и Конак Кнегиње Љубице, а у време када су грађена, насеље је у њиховој близини почело да се развија.
Престижна здања из портфолија Дипоса
На општини Стари град налазе се и нека од престижних здања из нашег портфолија.
Здање у Кнез Михаиловој 32 је чак неколико деценија после Другог светског рата, све до 1999. године, било познато као Америчка читаоница. Средином 2004. у овој згради отворен је Институт „Сервантес“, са којим Дипос сарађује више од 20 година, а чија је културна мисија промовисање шпанског језика и културе земаља шпанског говорног подручја.
Времешнијим Београђанима ово здање познато је као Палата „Зора“, која је због свог положаја и лепоте била веома чест мотив београдских разгледница. Подигнута је 1904. године на месту једне старије једноспратне зграде браће Константина и Николе З. Поповића. Пројекте за њу направио је архитекта Милан Антоновић, а градили су је предузимачи Мита и Риста Спасић. Браћа су имала познату јувелирско-златарску радњу која је од 1880. до 1905. године била водећа у београдској чаршији. Константин и Никола су током своје каријере снабдевали и краљевски двор скупоценим накитом и другим предметима израђеним од племенитих метала и драгог камења.
2018