NAŠ BLOG

POVEZANOST KROZ DIPLOMATIJU, KULTURU I TURIZAM

REPUBLIKA SRBIJA I ARAPSKA REPUBLIKA EGIPAT

Odnosi Srbije i Egipta već više od dva veka predstavljaju primer prijateljske saradnje. Povezanost kroz diplomatiju, kulturu i turizam deo je prošlosti, sadašnjosti i budućnosti naše dve zemlje.

Diplomatski odnosi

Diplomatski odnosi Srbije i Egipta datiraju još od početka XX veka. Kraljevina Srbija otvorila je 1. februara 1908. godine Diplomatsku agenciju u Kairu, koja je ubrzo podignuta na nivo Generalnog konzulata. Nakon proglašenja nezavisnosti ove zemlje 28. februara 1922. godine, u Kairu je otvorena prva ambasada Srbije, čiji je otpravnik poslova bio Jovan Dučić.

Jovan Dučić

(Izvor: Obradovic Goran at English Wikipedia., Public domain, via Wikimedia Commons)

U cilju boljeg ekonomskog povezivanja, 1925. godine je otvorena Trgovinska agencija Kraljevine SHS u Aleksandriji. 1936. godine osnovan je i Jugoslovenski dom u ovom gradu, kao udruženje koje je okupljalo članove jugoslovenske zajednice u Egiptu, zarad njihovog povezivanja, upoznavanja i međusobnog pomaganja.

Egipat je za jugoslovensku vladu postao izuzetno važan posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije 17. aprila 1941. godine, pošto su se kralj Petar II Karađorđević i vlada preko Atine najpre prebacili u Kairo, a zatim i u London.

Povezanost Jugoslavije i Egipta dostigla je vrhunac kada su predsednici Tito, Naser i Nehru osnovali Pokret nesvrstanih, koji se početkom šezdesetih godina XX veka pojavljuje na svetskoj političkoj sceni kao alternativa blokovskoj podeli sveta. Simbolički, oni su predstavljali i tri kontinenta – Evropu, Afriku i Aziju.

Susret Tita i Nasera na brodu Galeb

(Izvor: Zdravko Pečar, CC BY-SA 4.0 <https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0>, via Wikimedia Commons)

Tito i Naser su se prvi put sreli u Suecu, na brodu Galeb, prilikom Titovog povratka iz Indije februara 1955. godine. U decembru iste godine Tito dolazi u prvu zvaničnu posetu Egiptu. Tada je i obišao zemlju od Asuana do Aleksandrije, a Novu godinu dočekao je u Luksoru. Naser je bio zainteresovan za jugoslovenski ekonomski model i arapski socijalizam je delimično bio inspirisan jugoslovenskim primerom. Predsednik Egipta uzvraća posetu Jugoslaviji u julu 1956. godine, kada je postao i počasni građanin Beograda.

Srbija danas veoma ceni podršku Egipta na međunarodnom nivou, a dve zemlje dele sličnu odgovornost za očuvanje stabilnosti svojih regiona.

Kulturne veze

Egipatska civilizacija predstavlja jednu od najstarijih u istoriji, koja je imala značajan uticaj na razvoj Antičke Grčke, Rimskog Carstva i zapadne civilizacije uopšte i sa kojom se nijedna druga civilizacija u vreme egipatskih faraona nije se mogla takmičiti. Veliko interesovanje za upoznavanje sa ovim delom sveta nije zaobišlo ni Srbiju.

Tako su, još pre uspostavljanja diplomatskih veza, avgusta 1888. godine građani Srbije imali priliku da vide egipatsku mumiju izloženu u Narodnom muzeju u Beogradu. Nju je filantrop i mecena Hadži Pavle Riđički tokom putovanja po Egiptu, kupio u Luksoru, na pijaci, „iz rodoljubive namere” „ne za sebe, nego za srpski narod”. Mumifikovani ljudski ostaci, koji pripadaju Nesminu, svešteniku iz Ahmima, od nedavno su ponovo izloženi u Narodnom muzeju i predstavljaju jedini artefakt ove vrste u Srbiji.

Beogradska mumija u Narodnom muzeju u Beogradu (Kovčeg i mumija Nesmina, oko 300 godina pre n.e.)

(Izvor: Narodni muzej u Beogradu)

Vrlo rano uspostavljen je i prvi kontakt srpske kinematografije i Egipta, kada je Srbin, poznat kao gospodin Lakić, u leto 1918. godine u Egiptu napravio filmski zapis pod nazivom „Gospođa Loreta”.

Egipat je u prvoj polovini XX veka srpskoj publici približila Jelena J. Dimitrijević, srpska pesnikinja, autorka romana, pripovedaka i borac za ženska prava. U svom putopisu ,,Sedam mora i tri okeana”, između ostalog, opisuje i svoje putovanje u ovu egzotičnu zemlju koje počinje Aleksandrijom, a nastavlja se kroz Kairo, Memfis, Luksor, Karnaku i Dolinu kraljeva.

Jelena J. Dimitrijević

(Izvor: //sr.wikipedia.org/w/index.php?curid=4235922)

Muzej afričke umetnosti u Beogradu danas čuva brojne artifakte poreklom iz Egipta, od kojih su najvredniji  drevno-egipatska „lica”, odnosno „maske” sa kovčega.

Šarm el Šeik i Hurgada– omiljene turističke destinacije

Egipatsko more i intrigantna kultura učinili su ovu zemlju trećom najznačajnijom destinacijom za turiste iz Srbije. Egipat je posetilo više od 56.000 srpskih turista tokom 2019. godine, što delom predstavlja i odraz partnerstva dve zemlje i ukazuje na važnost ove vrste interakcije za njegovo jačanje na svim nivoima.

Poznat po impresivnim drevnim civilizacijama i neverovatnim građevinama, ponuda kulturnog turizma ove zemlje je neponovljiva. Dodatni motiv za turiste uskoro će biti i Veliki egipatski muzej (Grand Egyptian Museum ili GEM), najveći muzej na svetu posvećen jednoj civilizaciji – drevnom Egiptu, čija je izgradnja u završnoj fazi.

Grand Egyptian Museum

(Izvor: By Djehouty – Own work, CC BY-SA 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=85471240)

Saradnja Ambasade Egipta u Beogradu i Dipos-a

U Srbiji, Ambasada Arapske Republike Egipat danas koristi neka od najlepših zdanja iz našeg fonda u Beogradu. Višedecenijska saradnja između ove instutucije i Dipos- je u skladu sa širim okvirom bilateralnih odnosa Srbije i Egipta.

Prilikom posete našem Društvu, ambasador Arapske Republike Egipat u Republici Srbiji, Njegova Ekselencija, gospodin Amr Fathi Mohamed Alguvejli, izrazio je izuzetno zadovoljstvo pruženim uslugama i istakao značaj ostvarenog partnerstva.