РЕПУБЛИКА СРБИЈА И АРАПСКА РЕПУБЛИКА ЕГИПАТ

Односи Србије и Египта већ више од два века представљају пример пријатељске сарадње. Повезаност кроз дипломатију, културу и туризам део је прошлости, садашњости и будућности наше две земље.

Дипломатски односи

Дипломатски односи Србије и Египта датирају још од почетка XX века. Краљевина Србија отворила је 1. фебруара 1908. године Дипломатску агенцију у Каиру, која је убрзо подигнута на ниво Генералног конзулата. Након проглашења независности ове земље 28. фебруара 1922. године, у Каиру је отворена прва амбасада Србије, чији је отправник послова био Јован Дучић.

Јован Дучић

(Извор: Обрадовиц Горан ат Енглисх Wикипедиа., Публиц домаин, виа Wикимедиа Цоммонс)

У циљу бољег економског повезивања, 1925. године је отворена Трговинска агенција Краљевине СХС у Александрији. 1936. године основан је и Југословенски дом у овом граду, као удружење које је окупљало чланове југословенске заједнице у Египту, зарад њиховог повезивања, упознавања и међусобног помагања.

Египат је за југословенску владу постао изузетно важан после капитулације Краљевине Југославије 17. априла 1941. године, пошто су се краљ Петар ИИ Карађорђевић и влада преко Атине најпре пребацили у Каиро, а затим и у Лондон.

Повезаност Југославије и Египта достигла је врхунац када су председници Тито, Насер и Нехру основали Покрет несврстаних, који се почетком шездесетих година XX века појављује на светској политичкој сцени као алтернатива блоковској подели света. Симболички, они су представљали и три континента – Европу, Африку и Азију.

Сусрет Тита и Насера на броду Галеб

(Извор: Здравко Печар, ЦЦ БY-СА 4.0 <https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0>, виа Wикимедиа Цоммонс)

Тито и Насер су се први пут срели у Суецу, на броду Галеб, приликом Титовог повратка из Индије фебруара 1955. године. У децембру исте године Тито долази у прву званичну посету Египту. Тада је и обишао земљу од Асуана до Александрије, а Нову годину дочекао је у Луксору. Насер је био заинтересован за југословенски економски модел и арапски социјализам је делимично био инспирисан југословенским примером. Председник Египта узвраћа посету Југославији у јулу 1956. године, када је постао и почасни грађанин Београда.

Србија данас веома цени подршку Египта на међународном нивоу, а две земље деле сличну одговорност за очување стабилности својих региона.

Културне везе

Египатска цивилизација представља једну од најстаријих у историји, која је имала значајан утицај на развој Античке Грчке, Римског Царства и западне цивилизације уопште и са којом се ниједна друга цивилизација у време египатских фараона није се могла такмичити. Велико интересовање за упознавање са овим делом света није заобишло ни Србију.

Тако су, још пре успостављања дипломатских веза, августа 1888. године грађани Србије имали прилику да виде египатску мумију изложену у Народном музеју у Београду. Њу је филантроп и мецена Хаџи Павле Риђички током путовања по Египту, купио у Луксору, на пијаци, „из родољубиве намере” „не за себе, него за српски народ”. Мумификовани људски остаци, који припадају Несмину, свештенику из Ахмима, од недавно су поново изложени у Народном музеју и представљају једини артефакт ове врсте у Србији.

Београдска мумија у Народном музеју у Београду (Ковчег и мумија Несмина, око 300 година пре н.е.)

(Извор: Народни музеј у Београду)

Врло рано успостављен је и први контакт српске кинематографије и Египта, када је Србин, познат као господин Лакић, у лето 1918. године у Египту направио филмски запис под називом „Госпођа Лорета”.

Египат је у првој половини XX века српској публици приближила Јелена Ј. Димитријевић, српска песникиња, ауторка романа, приповедака и борац за женска права. У свом путопису ,,Седам мора и три океана”, између осталог, описује и своје путовање у ову егзотичну земљу које почиње Александријом, а наставља се кроз Каиро, Мемфис, Луксор, Карнаку и Долину краљева.

Јелена Ј. Димитријевић

(Извор: //ср.wикипедиа.орг/w/индеx.пхп?цурид=4235922)

Музеј афричке уметности у Београду данас чува бројне артифакте пореклом из Египта, од којих су највреднији  древно-египатска „лица”, односно „маске” са ковчега.

Шарм ел Шеик и Хургада– омиљене туристичке дестинације

Египатско море и интригантна култура учинили су ову земљу трећом најзначајнијом дестинацијом за туристе из Србије. Египат је посетило више од 56.000 српских туриста током 2019. године, што делом представља и одраз партнерства две земље и указује на важност ове врсте интеракције за његово јачање на свим нивоима.

Познат по импресивним древним цивилизацијама и невероватним грађевинама, понуда културног туризма ове земље је непоновљива. Додатни мотив за туристе ускоро ће бити и Велики египатски музеј (Гранд Егyптиан Мусеум или ГЕМ), највећи музеј на свету посвећен једној цивилизацији – древном Египту, чија је изградња у завршној фази.

Гранд Егyптиан Мусеум

(Извор: Бy Дјехоутy – Оwн wорк, ЦЦ БY-СА 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=85471240)

Сарадња Амбасаде Египта у Београду и Дипос-а

У Србији, Амбасада Арапске Републике Египат данас користи нека од најлепших здања из нашег фонда у Београду. Вишедеценијска сарадња између ове инстутуције и Дипос- је у складу са ширим оквиром билатералних односа Србије и Египта.

Приликом посете нашем Друштву, амбасадор Арапске Републике Египат у Републици Србији, Његова Екселенција, господин Амр Фатхи Мохамед Алгувејли, изразио је изузетно задовољство пруженим услугама и истакао значај оствареног партнерства.