ОЛИМПИЈСКИ КОМИТЕТ СРБИЈЕ

Иако је у најранијој младости био одличан фудбалер, Божидар Божа Маљковић се широм Европе прославио као кошаркашки тренер. Легендарне победе његових тимова и данас се памте и препричавају. Након освајања око 30 великих титула у седам различитих, што је свакако податак за Гинисову књигу рекорда, господин Маљковић се вратио у Србију и данас води национални Олимпијски комитет са визијом да српском спорту рашири крила.

фото: Олимпијски комитет

У предивном простору у ком је смештена ова институција, а којим управља Дипос, заједно смо се осврнули на прошла времена, рад ове организације, спорт и младе у Србији, као и на предстојећу Олимпијаду у Јапану.

• Са данашње тачке гледишта, које моменте у својој каријери бисте издвојили као најзначајније?

На свој посао гледам као на посао занатлије. Освојено првенство некадашње Југославије, што је тада био велики успех, вам даје печат да сте на добром путу, да имате добар  концепт, праве играче и да клуб ради успешно. Сваки спортски резултат је мотив за будући рад. Свака победа је код мене је будила жељу да остварим још више.

Ако би требало нешто да издвојим, то су четири титуле првака Европе. Освојити Европу је један посебан доживљај, једна врста увеличане слободе. Осећате се као у сценама из филмова Емира Кустурице – као да летите изнад свих. То је доказ да сте показали мајсторство у свом послу.

Најдража ми је прва победа, са Југопластиком у Минхену 1986. године. Отишли као као аутсајдери, а направили смо светско чудо. Победили смо велике тимове као што су Барселона и Макаби. Цео Сплит је изашао на улице да нас дочека, људи су плакали од среће. Нисмо имали где да слетимо од гужве. Ограде од бетона и гвожђа су се рушиле под налетима људи.

Са екипом Лиможа сам исто био првак, што је такође био невероватан успех. Са једним малим клубом, из малог места, без икаквих великих утицаја смо освојили Европу када се нико није надао. Тада смо у финалу победили велики Бенетон, чији је буџет био седам пута већи од нашег, са мојим играчем Тонијем Кукочем, великом НБА звездом. Тада је и француски председник Жак Ширак у своју кампању практично кренуо из моје канцеларије, пошто је пореклом из оближњег места. То су две титуле које су биле чудесне, чак и данас, јер не може тек тако једна екипа попут Лиможа да буде првак Европе.

• У ком смислу је за Олимпијски комитет значајна међународна сарадња?

Међународна сарадња је за нас неизоставан део свакодневних активности. Примера ради, Међународни олимпијски комитет броји 206 земаља, а Уједињене нације 193. Томас Бах, председник МОК-а, је похвалио наш рад. Добили смо многе награде и наши ставови се уважавају на међународном нивоу. Наш генерални секретар Ђорђе Вишацки је члан Извршног одбора Европских олимпијских комитета. Вишацки је добио мандат да руководи пројектом који ће се бавити развојем Европских олимпијских комитета у наредних 10 година и на то смо јако поносни. Запослени ОКС-а су врло млади и свестрани и имају капацитет да успешно изнесу све задатке.

Наши гости су често и амбасадори бројних земаља. Недавно су нам у посети били и амбасадор Шпаније, амбасадор Француске, амбасадор Мексика, амбасадор Русије.

• Зашто је за Вас значајна сарадња са Дипос-ом?

Највеће признање добили смо од директора Дипос-а, Ђока Кривокапића. Зашто ово кажем? Олимпијски комитети у свету су смештени у најлепшим зградама. У Кини, на пример, се у згради ОК налази и хотел од пет звездица. С друге стране, простор који смо користили је био у веома лошем стању. Од Конференције несврстаних, када је у овој згради боравио Гадафи, није било никаквог одржавања простора. Мој први задатак је био уређење. Захваљујући ангажовању господина Кривокапића данас је ово врло пристојно и лепо окружење за рад. Обезбеђење оваквог окружења је и највећа плакета коју смо добили, нешто што до сада за нас нико није урадио. Изузетно сам поносан на моје пријатељство са њим и на ово преуређено здање.

• Који су Ваши утисци о спорту и деци у Србији?

Када упоредим данашње време са периодом у којем сам одрастао, могу да кажем да су тада деца била доста здравија, а имала су мање. У спорту смо сви били једнако сиромашни или једнако богати. Живот се учио напољу. Наш податак је да се од целог корпуса српске омладине само 12% бави спортом, од чега 4% под наѕором тренера. Ово су врло незавидни подаци, али истовремено и мотив да променимо стање. Неопходан је системски приступ реконструкцији спорта у Србији. Исти проблем имају и друге земље.

Олимпијски комитет је у протеклом периоду био врло активан у овом смислу. За три и по године колико сам председник организовали смо промоције спорта за децу у скоро 60 градова Србије, са стотинама хиљада учесника. Неопходно је да наставимо и убудуће са овим активностима и променимо начин живота деце и младих.

• Који спорт тренутно видите као најперспективнији у Србији?

Данас је у иностранству Новак Ђоковић синоним за српски спорт. Имамо и других добрих играча у тенису. Постоје и бројни спортски савези који изванредно раде иако немају довољно средстава, као што је стрељачки савез. Често их обилазим и тамо препознајем услове из Шест каплара, улице у којој сам као млад играо фудбал али са изузетним успесима. У спорту не добијају увек богати. Похвалио бих и рвачки савез. Драго ми је што Јовић у таеквонду прави изузетне резултате. Срце ме боли што Сташа Гејо из Ниша, наша пењачица, није успела да се избори за Олимпијаду. Мислим да су наши момци и девојке који играју рукомет бољи него што то резултати показују. Морамо да дижемо индивидуалне и мале спортове. Тренерски гледано, можемо, морамо. Имамо светске прваке, имамо Александра Кукоља, Милицу Мандић, Тијану Богдановић. Имамо чиме да се поносимо, али у исто време свесни смо чињенице да нам база се урушава, на чему морамо да радимо.

фото: Олимпијски комитет

• Које се Ваше препоруке за развијање успешних тимова, како у спорту, тако и у оквиру једне компаније или организације?

Нема магичних речи. Ред, рад, дисциплина, свакодневни тренинг. То је врста понашања. Рад је пресудан. Моје колеге тренере као што су Ивковић или Обрадовић и мене сви цене због тога, на шта сам поносан. Да бисте водили тим, потребно вам је знање и да имате капацитет за тај посао. Тренинг је најјаче оружје. Сваког дана четири сата дневно учите играче колика је вредност лопте која се изгуби или освоји, шта доноси пораз, а шта победа. У свом раду сам успоставио златна правила. Једно од њих је да увек играчу директно кажем шта мислим, истину, била она добра или лоша. Мислим да је и дванаести играч исти по значају као и први. Када хвалим, фокусирам се на играче који су показали квалитет у игри, а не само оне који су били хероји утакмице.

• Како теку припреме за Олимпијаду у Токију, имајући у виду пандемију коронавируса?

Када нас је МОК обавестио о ситуацији везано за ЦОВИД-19, први у Србији смо организовали састанак са најзначајнијим актерима у држави који је одржан 3. марта, а којем су присуствовале и госпођа Јовановић и министарка Кисић Тепавчевић. Поносни смо што смо на овај начин реаговали. Жао нам је што пандемија траје, али се надамо да ће се убрзо стање променити.

Олимпијски комитет је већ дуже време ангажован на изградњи наших спортских капацитета. Желимо да обезбедимо најбоље тренере за сваки савез, у зависности од њхових потреба. У неким спортовима не можемо да се такмичимо са великим земљама, али тамо где постоји могућност, желимо да унапредимо шансе за успех, доводимо најбоље тренере и унапређујемо рад савеза у складу са њиховим потребама. Радимо као да је Олимпијада сутра!