NAŠ BLOG

RADIMO KAO DA SU OLIMPIJSKE IGRE SUTRA

 OLIMPIJSKI KOMITET SRBIJE

Iako je u najranijoj mladosti bio odličan fudbaler, Božidar Boža Maljković se širom Evrope proslavio kao košarkaški trener. Legendarne pobede njegovih timova i danas se pamte i prepričavaju. Nakon osvajanja oko 30 velikih titula u sedam različitih, što je svakako podatak za Ginisovu knjigu rekorda, gospodin Maljković se vratio u Srbiju i danas vodi nacionalni Olimpijski komitet sa vizijom da srpskom sportu raširi krila.

Bozidar Maljkovic

foto: Olimpijski komitet

U predivnom prostoru u kom je smeštena ova institucija, a kojim upravlja Dipos, zajedno smo se osvrnuli na prošla vremena, rad ove organizacije, sport i mlade u Srbiji, kao i na predstojeću Olimpijadu u Japanu.

  • Sa današnje tačke gledišta, koje momente u svojoj karijeri biste izdvojili kao najznačajnije?

Na svoj posao gledam kao na posao zanatlije. Osvojeno prvenstvo nekadašnje Jugoslavije, što je tada bio veliki uspeh, vam daje pečat da ste na dobrom putu, da imate dobar  koncept, prave igrače i da klub radi uspešno. Svaki sportski rezultat je motiv za budući rad. Svaka pobeda je kod mene je budila želju da ostvarim još više.

Ako bi trebalo nešto da izdvojim, to su četiri titule prvaka Evrope. Osvojiti Evropu je jedan poseban doživljaj, jedna vrsta uveličane slobode. Osećate se kao u scenama iz filmova Emira Kusturice – kao da letite iznad svih. To je dokaz da ste pokazali majstorstvo u svom poslu.

Najdraža mi je prva pobeda, sa Jugoplastikom u Minhenu 1986. godine. Otišli kao kao autsajderi, a napravili smo svetsko čudo. Pobedili smo velike timove kao što su Barselona i Makabi. Ceo Split je izašao na ulice da nas dočeka, ljudi su plakali od sreće. Nismo imali gde da sletimo od gužve. Ograde od betona i gvožđa su se rušile pod naletima ljudi.

Sa ekipom Limoža sam isto bio prvak, što je takođe bio neverovatan uspeh. Sa jednim malim klubom, iz malog mesta, bez ikakvih velikih uticaja smo osvojili Evropu kada se niko nije nadao. Tada smo u finalu pobedili veliki Beneton, čiji je budžet bio sedam puta veći od našeg, sa mojim igračem Tonijem Kukočem, velikom NBA zvezdom. Tada je i francuski predsednik Žak Širak u svoju kampanju praktično krenuo iz moje kancelarije, pošto je poreklom iz obližnjeg mesta. To su dve titule koje su bile čudesne, čak i danas, jer ne može tek tako jedna ekipa poput Limoža da bude prvak Evrope.

  • U kom smislu je za Olimpijski komitet značajna međunarodna saradnja?

Međunarodna saradnja je za nas neizostavan deo svakodnevnih aktivnosti. Primera radi, Međunarodni olimpijski komitet broji 206 zemalja, a Ujedinjene nacije 193. Tomas Bah, predsednik MOK-a, je pohvalio naš rad. Dobili smo mnoge nagrade i naši stavovi se uvažavaju na međunarodnom nivou. Naš generalni sekretar Đorđe Višacki je član Izvršnog odbora Evropskih olimpijskih komiteta. Višacki je dobio mandat da rukovodi projektom koji će se baviti razvojem Evropskih olimpijskih komiteta u narednih 10 godina i na to smo jako ponosni. Zaposleni OKS-a su vrlo mladi i svestrani i imaju kapacitet da uspešno iznesu sve zadatke.

Naši gosti su često i ambasadori brojnih zemalja. Nedavno su nam u poseti bili i ambasador Španije, ambasador Francuske, ambasador Meksika, ambasador Rusije.

  • Zašto je za Vas značajna saradnja sa Dipos-om?

Najveće priznanje dobili smo od direktora Dipos-a, Đoka Krivokapića. Zašto ovo kažem? Olimpijski komiteti u svetu su smešteni u najlepšim zgradama. U Kini, na primer, se u zgradi OK nalazi i hotel od pet zvezdica. S druge strane, prostor koji smo koristili je bio u veoma lošem stanju. Od Konferencije nesvrstanih, kada je u ovoj zgradi boravio Gadafi, nije bilo nikakvog održavanja prostora. Moj prvi zadatak je bio uređenje. Zahvaljujući angažovanju gospodina Krivokapića danas je ovo vrlo pristojno i lepo okruženje za rad. Obezbeđenje ovakvog okruženja je i najveća plaketa koju smo dobili, nešto što do sada za nas niko nije uradio. Izuzetno sam ponosan na moje prijateljstvo sa njim i na ovo preuređeno zdanje.

  • Koji su Vaši utisci o sportu i deci u Srbiji?

Kada uporedim današnje vreme sa periodom u kojem sam odrastao, mogu da kažem da su tada deca bila dosta zdravija, a imala su manje. U sportu smo svi bili jednako siromašni ili jednako bogati. Život se učio napolju. Naš podatak je da se od celog korpusa srpske omladine samo 12% bavi sportom, od čega 4% pod nadzorom trenera. Ovo su vrlo nezavidni podaci, ali istovremeno i motiv da promenimo stanje. Neophodan je sistemski pristup rekonstrukciji sporta u Srbiji. Isti problem imaju i druge zemlje.

Olimpijski komitet je u proteklom periodu bio vrlo aktivan u ovom smislu. Za tri i po godine koliko sam predsednik organizovali smo promocije sporta za decu u skoro 60 gradova Srbije, sa stotinama hiljada učesnika. Neophodno je da nastavimo i ubuduće sa ovim aktivnostima i promenimo način života dece i mladih.

  • Koji sport trenutno vidite kao najperspektivniji u Srbiji?

Danas je u inostranstvu Novak Đoković sinonim za srpski sport. Imamo i drugih dobrih igrača u tenisu. Postoje i brojni sportski savezi koji izvanredno rade iako nemaju dovoljno sredstava, kao što je streljački savez. Često ih obilazim i tamo prepoznajem uslove iz Šest kaplara, ulice u kojoj sam kao mlad igrao fudbal ali sa izuzetnim uspesima. U sportu ne dobijaju uvek bogati. Pohvalio bih i rvački savez. Drago mi je što Jović u taekvondu pravi izuzetne rezultate. Srce me boli što Staša Gejo iz Niša, naša penjačica, nije uspela da se izbori za Olimpijadu. Mislim da su naši momci i devojke koji igraju rukomet bolji nego što to rezultati pokazuju. Moramo da dižemo individualne i male sportove. Trenerski gledano, možemo, moramo. Imamo svetske prvake, imamo Aleksandra Kukolja, Milicu Mandić, Tijanu Bogdanović. Imamo čime da se ponosimo, ali u isto vreme svesni smo činjenice da nam baza se urušava, na čemu moramo da radimo.

Bozidar maljkovic 2

foto: Olimpijski komitet
  • Koje se Vaše preporuke za razvijanje uspešnih timova, kako u sportu, tako i u okviru jedne kompanije ili organizacije?

Nema magičnih reči. Red, rad, disciplina, svakodnevni trening. To je vrsta ponašanja. Rad je presudan. Moje kolege trenere kao što su Ivković ili Obradović i mene svi cene zbog toga, na šta sam ponosan. Da biste vodili tim, potrebno vam je znanje i da imate kapacitet za taj posao. Trening je najjače oružje. Svakog dana četiri sata dnevno učite igrače kolika je vrednost lopte koja se izgubi ili osvoji, šta donosi poraz, a šta pobeda. U svom radu sam uspostavio zlatna pravila. Jedno od njih je da uvek igraču direktno kažem šta mislim, istinu, bila ona dobra ili loša. Mislim da je i dvanaesti igrač isti po značaju kao i prvi. Kada hvalim, fokusiram se na igrače koji su pokazali kvalitet u igri, a ne samo one koji su bili heroji utakmice.

  • Kako teku pripreme za Olimpijadu u Tokiju, imajući u vidu pandemiju koronavirusa?

Kada nas je MOK obavestio o situaciji vezano za COVID-19, prvi u Srbiji smo organizovali sastanak sa najznačajnijim akterima u državi koji je održan 3. marta, a kojem su prisustvovale i gospođa Jovanović i ministarka Kisić Tepavčević. Ponosni smo što smo na ovaj način reagovali. Žao nam je što pandemija traje, ali se nadamo da će se ubrzo stanje promeniti.

Olimpijski komitet je već duže vreme angažovan na izgradnji naših sportskih kapaciteta. Želimo da obezbedimo najbolje trenere za svaki savez, u zavisnosti od njhovih potreba. U nekim sportovima ne možemo da se takmičimo sa velikim zemljama, ali tamo gde postoji mogućnost, želimo da unapredimo šanse za uspeh, dovodimo najbolje trenere i unapređujemo rad saveza u skladu sa njihovim potrebama. Radimo kao da je Olimpijada sutra!