Аврам Петронијевић био је српски политичар, трговац, више пута председник владе и министар иностраних послова Кнежевине Србије, главни дипломатски представник кнеза Милоша Обреновића, и један од најистакнутијих уставобранитеља. Остало је забележено да је основао и прву фабрику у Србији, фабрику стакла „Аврамовац”.

Рођен је 1791. године у Текији на Дунаву. За њега се не може рећи да је завршио велике школе, али је својим знањем страних језика могао да парира најбољим апсолвентима тадашњих факултета. Говорио је немачки, грчки, румунски, италијански, турски и француски језик.
Млади Петронијевић је првобитно радио у канцеларијама бечког трговца а затим је започео сопствену трговину у Оршави. Како је банкротирао, 1817. године вратио се у Србију и пријавио код кнеза Милоша који му је исплатио дугове и нашао посао.
Иако је радио и као писар па чак и као кочијаш, због знања грчког језика 1817. године постао је лични секретар кнеза Милоша Обреновића.
Био је уз кнежеву подршку члан српске депутације у Цариграду, али је због избијања Грчког устанка 1821. делегација притворена. Били су политички таоци, па је у затвору Аврам изучавао филозофију, историју, богословију, митологију, географију и турску политику, припремајући се тако за будуће дипломатске послове.
По повратку у Србију постао је један од најближих сарадника кнеза Милоша. Био је на дужности кнежевог секретара и активно учествовао у гушењу Чарапићеве буне.

Кнез Милош Обреновић

Како се део Једренског мировног споразума након Руско-турскога рата односио и на Србију, јер се Отоманско царство обавезивало да ће Србији вратити 6 отргнутих нахија, кнез Милош је послао Ђорђа Протића и Аврама Петронијевића на преговоре у Цариград у којем им је, након ратификације мира, свечано уручен Хатишериф из 1829. године.
Годину дана касније, заједно са Цветком Рајовићем Петронијевић је отпутовао у Петроград како би се захвалио Русима на подршци, и том приликом добио од руског цара Орден Св. Владимира IV реда.

УСТАВОБРАНИТЕЉСТВО

Према Хатишерифу кнез Милош Обреновић је требало да дели власт са Саветом, али је кнез непрекидно избегавао да то спроведе у дело због чега је избила Милетина буна. Организатор завере био је Стојан Симић, а у срцу покрета налазио се и Аврам Петронијевић. Кнез Милош био је присиљен да прихвати захтеве побуњеника и да сазове народну скупштину, на којој је 15. фебруара 1835. донесен Сретењски устав, којим је ограничен кнежев апсолутизам.
Након проглашења Сретењскога устава Петронијевић је био именован за министра спољних послова, а након укидања Сретењскога устава постао је кнежев представник, и значајно утицао на креирање Турског устава уносећи кључне одредбе о ограничавању Милошеве власти у корист Савета и уставобранитеља.
Када се Милош 1839. одрекао кнежевске власти, Петронијевић је постао члан трочланога намесништва заједно са Јевремом Обреновићем и Томом Вучићем. Био је намесник кнезу Милану који је у то време био болестан и кнезу Михаилу који је био малолетан.

ВЛАДАВИНА КАРАЂОРЂЕВИЋА

Након избора Александра Карађорђевића за кнеза 1842. постао је кнежев представник и министар спољних послова. Међутим, Петронијевић и уставобранитељи су се преко пољске емиграције повезали са Француском и Великом Британијом, због чега је Русија тражила поновни избор за кнеза као и привремено удаљење Вучића и Петронијевића из Србије. Скупштина је изразила незадовољство руским захтевима, па је након преговора договорено да кнез, Вучић и Петронијевић поднесу оставке али да им се дозволи боравак у Србији.

Тома Вучић Перишић

Када је на Видовданској скупштини Александар Карађорђевић 1843. поново изабран за кнеза, Руска влада је потврђивање кнеза условљавала захтевом да се Вучић и Петронијевић удаље из Србије, што су они након одбијања ипак и учинили. Вратили су се у Србију 29. августа 1844, а дуж пута их је свуда дочекивао одушевљени народ.
Након повратка, Петронијевић је поново именован за председника владе (и министра спољних послова и току владавине кнеза Александра Карађорђевића, до своје смрти био је одан кнезу, и са великим ауторитетом.
Остало је забележено да се Петронијевић прикључио и покретању предузетничког духа у Кнежевини Србији. Тако је 1846. године отворио прву фабрику за израду стакла у Белици, а две године касније успешно извезао прве пакете стакла у Турску. У Завичајном музеју у Јагодини, али и у другим музејима, данас се налазе изложени производи од стакла из ове фабрике, који уједно представљају најстарији српски индустријски производ.
Био је ожењен Станијом Карамарковић, а Кнез Милош је био проводаџија и кум на њиховом венчању. Са Станом је имао синове Љубомира и Милана Петронијевића.

Љубомир Петронијевић

Умро је у Цариграду 22. априла 1852. године, током званичне мисије, а сахрањен је у цркви Свете Петке на Босфору.