Postoje odnosi među državama koji prevazilaze okvire politike i diplomatije. Kada razmišljam o odnosu Srbije i Francuske, stičem utisak da on pripada upravo toj vrsti veza. Istorija svedoči o savezništvu kovanom u najtežim vremenima, u trenucima kada se odlučivalo o sudbini Evrope, ali savremenost tu bliskost ne uspeva da odrazi istom snagom i punim intenzitetom.

Tragovi starog, vremenom zapretenog prijateljstva i dalje su jasno vidljivi. U francuskim gradovima postoje ulice, bulevari i trgovi koji nose imena znamenitih srpskih ličnosti, kao tihi podsetnici na vreme kada su dve zemlje stajale na istoj, pravoj strani istorije. Sećanje na slavne dane, protokom vremena ali i usled novih narativa, bledelo je, a veze slabile.
Možda je preciznije reći da srpsko-francusko prijateljstvo nije nestalo, već je dugo bilo uspavano. Zato me posebno raduje što se poslednjih godina budi i razvija. Podsećam da će Srbija i Francuska ove godine obeležiti 15 godina strateškog partnerstva. Brojni su primeri saradnje Beograda i Pariza – od nabavke vojnih aviona, preko investicija, do dragocene razmene bogatog znanja u domenu kulture i umetnosti.
U tom smislu, srpsko-francuska bliskost ne može se posmatrati isključivo kao deo prošlosti. Naprotiv, ona se i dalje gradi, ali zahteva napor, rad, nove forme komunikacije i spremnost da se otvori srce i izađe iz okvira stereotipnih narativa.
Kao neko ko je rođen u Francuskoj, a u Srbiji pronašao novu otadžbinu, verujem da prijateljstvo između država može da preraste u istinsko prijateljstvo između naroda. Taj nivo odnosa u spoljnoj politici često ostaje nedostižan, ali za mene upravo on ima najveću vrednost. Prve priče o Srbiji slušao sam u rodnom Grenoblu, od svog oca, i uveren sam da se i danas među Francuzima govori o Srbiji, mada ne uvek dovoljno glasno. Poznato je, uostalom, da je veliki broj slobodoumnih Francuza, humanista odanih istini i pravdi, bio spreman da stane u odbranu Srbije i onda kada to nije bilo ni lako ni popularno.
Ipak, ne može se zanemariti činjenica da je medijska slika Srbije u Francuskoj dugo bila građena na negativnim stereotipima iz devedesetih godina. To je period koji je ostavio snažan trag u javnom prostoru i koji je oblikovao način na koji se Srbija percipirala. Danas se, ipak, sve češće čuje i druga strana priče, što ukazuje da je taj proces, iako spor, moguć. Kancelarija sa kulturnu i javnu diplomatiju, na čijem sam čelu, trudi se da se i naš glas što snažnije čuje.

Kompletan tekst pročitajte u našem Dipos magazinu.