На конференцији великих сила одржаној у Берлину, којом је председавао немачки канцелар Бизмарк, Србија је добила територијално проширење, али и далеко важније, међународно признање, чиме се сврстала међу пуноправне европске државе. Иако Београд формално није имао званичне представнике на конгресу, дипломатска борба се водила до самог краја.
Велике заслуге за успешан епилог берлинске политичке авантуре припадају агилном, прагматичном и упорном српском дипломати Јовану Ристићу, који је по налогу кнеза Милана Обреновића, упркос суженом маневарском простору, приљежно водио спољнополитичку акцију

Остварење великог сна

Сан о слободи, независности и државности, који су, подижући буну, хладне фебруарске ноћи 1804. године уснили устаници у Орашцу, остварен је после пуних седам деценија.  Договором великих сила на Берлинском конгресу лета 1878. године, Кнежевина Србија добила је међународно признање своје самосталности и тиме и формално ступила у круг европских држава. Овај акт успешно je сјединио све тековине Првог и Другог српског устанка, турских хатишерифа, Сретењског устава, и све то заједно уградио у темељ суверене српске државе. Зато се Берлински конгрес, без обзира на чињеницу да Србија у њему није директно учествовала, и упркос контроверзама које су га пратиле, данас узима као једна од угаоних тачака српске националне историје.

Одлукама Берлинског конгреса окончана је такозвана Велика источна криза, значајни сегмент у дугорочном решавању источног питања. Велики српски историчар Милорад Екмечић ову фазу европске историје једноставно је дефинисао као борбу великих сила око поделе османлијске територијалне баштине, коју су они остварили од 16. века па надаље. 

Србија без статуса учесника конгреса

Велика конференција сазвана је на иницијативу немачког канцелара Ота фон Бизмарка, а као место сусрета предложен је Берлин. Иницијативу су одмах прихватиле Немачка, Велика Британија и Италија. Француска је прихватила после добијања одређених гаранција, а све то заједно принудило је и Русију да се одазове. 

Интересе седам великих сила заступало је 90 овлашћених представника, а конгресом је председавао шеф делегације домаћина, канцелар Бизмарк. У преговорима су учествовали и тимови стручњака за међународно право, врсних дипломата, војних консултаната, преводилаца, али и географа и картографа, који су давали предлоге решења нових граница балканских држава.

Србија, формално још увек вазална држава, није имала статус учесника конгреса, није била позвана нити су њени представници имали право да присуствују расправи представника великих сила. Ипак, Берлинска конференција може да се сматра дипломатском победом Србије, јер је тадашњи Београд индиректно и из прикрајка вукао низ потеза који су довели до повољног исхода. 

Победа Јована Ристића, прагматичног и упорног српског дипломате

Велике заслуге за успешан епилог берлинске политичке авантуре припадају агилном, прагматичном и упорном српском дипломати Јовану Ристићу. Београд је преко Ристића своје интересе бранио читавим сплетом дипломатских активности ниског интензитета, на маргинама конференције, као и у престоницама држава које су учествовале на конгресу. 

Ристић је на маргинама скупа и преко својих веза сазнавао за планове великих сила, а пре официјелних заседања лобирао је код изасланика кључних држава, креирајући тако њихов став о српским интересима. Управо зато је и подршка Аустроугарске, ка којој се  окренуо спољнополитички курс Србије, била од посебног значаја. Пошто се радило о моћној европској сили, њени делегати су присуствовали свим важним састанцима и питали се приликом доношења коначних одлука.

Спорна територијална питања углавном су решена у српску корист. Захваљујући чврстом ставу хабзбуршких дипломатских представника добијено је Врање, које су Британци желели да сачувају Турцима, и Пирот, који су Руси покушали да изборе за Бугаре. Србија се проширила на четири нова округа: нишки, пиротски, топлички и врањски, а посебан значај имало је стицање пуне независности и међународног признања. Био је то печат на слободу, сањан генерацијама.

Детаљније о Берлинском конгресу као и бројне теме из области дипломатије, културе и богатог историјског наслеђа Србије, можете пронаћи у Дипос магазину.