“Наше болнице, школе, спортски и културни објекти данас изгледају модерно и испуњавају највише стандарде, што је део националне стратегије председника Републике и Владе.

До крајњег југа државе ауто-путем, на север најмодернијом железницом, нове деонице ауто-путева и брзих саобраћајница на истоку и западу, Клинички центар у Нишу, ускоро и исто такво породилиште, школе, културни, спортски објекти, нови водоводи широм Србије довели су до уједначавања квалитета живота у свим деловима земље. Све што радимо, радимо због грађана а не можете боље да чујете њихове потребе и проблеме ако са њима не разговарате. За мене је то основа политичког деловања. Не могу да замислим радну недељу, а да половину времена нисам провео на терену у разговору са грађанима”, наглашава Министар. 

Грађани Србије верују својој држави и зато је обавеза свих њених функционера да то поверење чувају и унапређују, јер је то предуслов развоја и просперитета – поручује за „Дипос магазин“ министар за јавна улагања Дарко Глишић.
Наш саговорник припада генерацији политичара чији је професионални пут обележен дугогодишњим искуством у локалној самоуправи и посвећеним радом директно са грађанима. Препознат као практичан и оперативан, своју каријеру ненаметљиво је градио кроз институције које најнепосредније одражавају потребе локалне заједнице, што је у значајној мери обликовало и његов приступ јавним политикама.
Пре преузимања министарске функције, Глишић је обављао низ одговорних дужности на локалном и националном нивоу, укључујући и позицију председника Општине Уб, где је стекао репутацију менаџера усмереног на инфраструктурни развој и унапређење квалитета живота. Његов ангажман у домену инвестиција, комуналних ресурса и сервисирања услуга грађана, као и јавних подухвата, природно је водио ка ресору који данас води, а који подразумева дубинску обнову инфраструктуре широм земље. Као министар за јавна улагања, Глишић је препознатљив по обнови водоводне мреже, домова здравља, болница и амбуланти, локалних путева, спортских хала, као и унапређење квалитета свеукупне свакодневице грађана широм земље. Али пре свега, по слуху за сваког човека са којим се среће на терену и вољи да му увек изађе у сусрет.

Министарство за јавна улагања специфичан је портфељ, јер има препознатљиву улогу у непосредном унапређењу инфраструктуре и свакодневног квалитета живота грађана. Као министар, како видите његову мисију и значај у оквиру унутрашње политике Србије и њених свеукупних развојних приоритета?

Последњу деценију Србија доживљава велику експанзију на свим пољима. Једно од министарстава које помаже у том свеукупном економском и инфраструктурном расту свакако је и Министарство за јавна улагања, које је директно задужено за реконструкцију и изградњу објеката од виталног значаја за живот грађана Србије.

На који начин се у оквиру Министарства обликује визија јавних улагања, тако да она истовремено одговара на потребе грађана и на дугорочне развојне циљеве државе?

У сарадњи са председником Републике и Владом Србије дефинишу се конкретни циљеви, попут националне стратегије Србија 2030-2035, а из претходног периода јасно су видљиви и резултати. Данас наше болнице, школе, спортски и културни објекти изгледају модерно и испуњавају највише стандарде. Наравно, није лако све брзо обновити, јер смо имали вишедеценијски немар, али на сваком кораку и у сваком делу Србије кристално јасно се виде успеси државе на овом пољу.

Области попут здравства, образовања и социјалне инфраструктуре имају посебан друштвени значај, а инвестиције у овим областима директно су усмерене на корист грађана. Колико је Министарство за јавна улагања до сада било ангажовано у овим областима?

Услови за рад јесу темељ успеха сваке од области коју сте поменули. А услова нема у оронулим објектима који су стари по 60 или 70 година, да не говорим о објектима који нису ни постојали. Садашње болнице и школе су најсавременији објекти са потпуном новом опремом и тим послом се Министарство веома предано бавило, јер то јесте подизање квалитета живота.

Чини се да је код нас и даље присутан општи став да је држава „свенадлежна“, односно да је једина адреса за све свакодневне проблеме грађана. Колико овакав став обавезује државне власти да реагују и помогну, посебно када су у питању витални интереси грађана, чак и уколико формална обавеза не постоји?

То је тема са којом сам суочен сваки дан. Посао оног ко јесте на одговорним местима је да разговара са грађанима и да пружа одговоре. Чак и ако питање није у његовом ресору, саветом може да упути на оног ко је надлежан. Ако људи мисле да је држава „свенадлежна“, онда значи да јој верују. Зато је обавеза државног функционера да то поверење не наруши, да буде на располагању и разговара.

Историјске прилике, заједно са низом других фактора, учиниле су да Србија данас има неуједначен степен развијености појединих делова земље. Да ли је реално очекивати да се у наредним деценијама достигне макар приближан степен развоја у свим својим регионима и какву улогу у том дугорочном процесу имају јавна улагања и политика Владе Србије?

Раније је била пракса да Србија почиње већ на ободима Београда или како се то популарно говорило, од Бубањ потока. Данас је ситуација потпуно другачија. Велика улагања у све делове државе учинила су нашу земљу компактнијом и приступачнијом. До крајњег југа ауто-путем, на север најмодернијом железницом, нове деонице ауто путева и брзих саобраћајница на истоку и западу, најсавременији Клинички центар на југу у Нишу, ускоро и исто такво породилиште, школе, културни, спортски објекти, нови водоводи широм Србије довели су до уједначавања квалитета живота свих делова наше земље. И тако ћемо наставити, јер нам је сваки грађанин веома битан, без обзира на то у ком управном округу живи.

Како оцењујете ефекте дигитализације у раду државних органа и локалних самоуправа као и ефикасност и одговорност запослених у јавној управи?

Све што олакшава свакодневно функционисање апсолутно подржавам. Мислим да нове технологије јесу помогле у томе, а ефикасност и одговорност запослених у јавној управи увек може бити боља.

Домаћа јавност сведок је вашег свакодневног ангажмана и присног контакта са грађанима. Каква искуства и емоције носите из сусрета са обичним људима? Шта професионални политичар може да научи из свакодневице грађана?

Може да научи много. Уосталом, све што радимо, радимо због грађана а не можете боље да чујете њихове потребе и проблеме ако са њима не разговарате. За мене је то основа политичког деловања. Зна некада да буде веома емотивно, јер сусрећете разне људе и судбине, али ако немате емоција и разумевања онда и нисте за овај посао. Не могу да замислим радну недељу, а да половину времена нисам провео на терену у разговору са грађанима.

Прошла година била је изузетно изазовна када је реч о вашем здрављу, али је све изненадила ваша решеност да се релативно брзо вратите редовним активностима. Шта вас највише мотивише у обављању министарске функције?

Први мотив је био да преживим, а за после ћу лако. Шалу на страну, Бог и наши лекари одлучили су да још није време за мој крај, а чврст карактер и дисциплина су ми помогли да се брзо вратим на посао. На обазирем се како се зове функција коју обављам, једноставно волим да помажем људима. Радио сам то као председник општине, трудим се да то сад радим као министар. Време свима даје најбољу оцену, тако ће и мени.

Које стратешке пројекте Министарства на чијем сте челу сматрате нарочито важним за развој земље у годинама које долазе и како видите Србију на половини овог века?

Сви су веома важни. Сваки од пројеката помаже људима да боље живе, а људе не делимо. Негде је важно изградити нову школу, негде је најбитнији водовод. У центрима округа свакако су болнице у центру пажње и заиста се трудимо да одговоримо свим изазовима. Србију видим као модерну, развијену државу која стално тежи ка томе да напредује и не задовољава се постигнутим.

Интервју министра као и бројне актуелне и занимљиве теме из области дипломатије, културе и богатог историјског наслеђа Србије, прочитајте у најновијем издању Дипос Магазина.