“Naše bolnice, škole, sportski i kulturni objekti danas izgledaju moderno i ispunjavaju najviše standarde, što je deo nacionalne strategije predsednika Republike i Vlade.

Do krajnjeg juga države auto-putem, na sever najmodernijom železnicom, nove deonice auto-puteva i brzih saobraćajnica na istoku i zapadu, Klinički centar u Nišu, uskoro i isto takvo porodilište, škole, kulturni, sportski objekti, novi vodovodi širom Srbije doveli su do ujednačavanja kvaliteta života u svim delovima zemlje. Sve što radimo, radimo zbog građana a ne možete bolje da čujete njihove potrebe i probleme ako sa njima ne razgovarate. Za mene je to osnova političkog delovanja. Ne mogu da zamislim radnu nedelju, a da polovinu vremena nisam proveo na terenu u razgovoru sa građanima”, naglašava Ministar. 

Građani Srbije veruju svojoj državi i zato je obaveza svih njenih funkcionera da to poverenje čuvaju i unapređuju, jer je to preduslov razvoja i prosperiteta – poručuje za „Dipos magazin“ ministar za javna ulaganja Darko Glišić.
Naš sagovornik pripada generaciji političara čiji je profesionalni put obeležen dugogodišnjim iskustvom u lokalnoj samoupravi i posvećenim radom direktno sa građanima. Prepoznat kao praktičan i operativan, svoju karijeru nenametljivo je gradio kroz institucije koje najneposrednije odražavaju potrebe lokalne zajednice, što je u značajnoj meri oblikovalo i njegov pristup javnim politikama.
Pre preuzimanja ministarske funkcije, Glišić je obavljao niz odgovornih dužnosti na lokalnom i nacionalnom nivou, uključujući i poziciju predsednika Opštine Ub, gde je stekao reputaciju menadžera usmerenog na infrastrukturni razvoj i unapređenje kvaliteta života. Njegov angažman u domenu investicija, komunalnih resursa i servisiranja usluga građana, kao i javnih poduhvata, prirodno je vodio ka resoru koji danas vodi, a koji podrazumeva dubinsku obnovu infrastrukture širom zemlje. Kao ministar za javna ulaganja, Glišić je prepoznatljiv po obnovi vodovodne mreže, domova zdravlja, bolnica i ambulanti, lokalnih puteva, sportskih hala, kao i unapređenje kvaliteta sveukupne svakodnevice građana širom zemlje. Ali pre svega, po sluhu za svakog čoveka sa kojim se sreće na terenu i volji da mu uvek izađe u susret.

Ministarstvo za javna ulaganja specifičan je portfelj, jer ima prepoznatljivu ulogu u neposrednom unapređenju infrastrukture i svakodnevnog kvaliteta života građana. Kao ministar, kako vidite njegovu misiju i značaj u okviru unutrašnje politike Srbije i njenih sveukupnih razvojnih prioriteta?

Poslednju deceniju Srbija doživljava veliku ekspanziju na svim poljima. Jedno od ministarstava koje pomaže u tom sveukupnom ekonomskom i infrastrukturnom rastu svakako je i Ministarstvo za javna ulaganja, koje je direktno zaduženo za rekonstrukciju i izgradnju objekata od vitalnog značaja za život građana Srbije.

Na koji način se u okviru Ministarstva oblikuje vizija javnih ulaganja, tako da ona istovremeno odgovara na potrebe građana i na dugoročne razvojne ciljeve države?

U saradnji sa predsednikom Republike i Vladom Srbije definišu se konkretni ciljevi, poput nacionalne strategije Srbija 2030-2035, a iz prethodnog perioda jasno su vidljivi i rezultati. Danas naše bolnice, škole, sportski i kulturni objekti izgledaju moderno i ispunjavaju najviše standarde. Naravno, nije lako sve brzo obnoviti, jer smo imali višedecenijski nemar, ali na svakom koraku i u svakom delu Srbije kristalno jasno se vide uspesi države na ovom polju.

Oblasti poput zdravstva, obrazovanja i socijalne infrastrukture imaju poseban društveni značaj, a investicije u ovim oblastima direktno su usmerene na korist građana. Koliko je Ministarstvo za javna ulaganja do sada bilo angažovano u ovim oblastima?

Uslovi za rad jesu temelj uspeha svake od oblasti koju ste pomenuli. A uslova nema u oronulim objektima koji su stari po 60 ili 70 godina, da ne govorim o objektima koji nisu ni postojali. Sadašnje bolnice i škole su najsavremeniji objekti sa potpunom novom opremom i tim poslom se Ministarstvo veoma predano bavilo, jer to jeste podizanje kvaliteta života.

Čini se da je kod nas i dalje prisutan opšti stav da je država „svenadležna“, odnosno da je jedina adresa za sve svakodnevne probleme građana. Koliko ovakav stav obavezuje državne vlasti da reaguju i pomognu, posebno kada su u pitanju vitalni interesi građana, čak i ukoliko formalna obaveza ne postoji?

To je tema sa kojom sam suočen svaki dan. Posao onog ko jeste na odgovornim mestima je da razgovara sa građanima i da pruža odgovore. Čak i ako pitanje nije u njegovom resoru, savetom može da uputi na onog ko je nadležan. Ako ljudi misle da je država „svenadležna“, onda znači da joj veruju. Zato je obaveza državnog funkcionera da to poverenje ne naruši, da bude na raspolaganju i razgovara.

Istorijske prilike, zajedno sa nizom drugih faktora, učinile su da Srbija danas ima neujednačen stepen razvijenosti pojedinih delova zemlje. Da li je realno očekivati da se u narednim decenijama dostigne makar približan stepen razvoja u svim svojim regionima i kakvu ulogu u tom dugoročnom procesu imaju javna ulaganja i politika Vlade Srbije?

Ranije je bila praksa da Srbija počinje već na obodima Beograda ili kako se to popularno govorilo, od Bubanj potoka. Danas je situacija potpuno drugačija. Velika ulaganja u sve delove države učinila su našu zemlju kompaktnijom i pristupačnijom. Do krajnjeg juga auto-putem, na sever najmodernijom železnicom, nove deonice auto puteva i brzih saobraćajnica na istoku i zapadu, najsavremeniji Klinički centar na jugu u Nišu, uskoro i isto takvo porodilište, škole, kulturni, sportski objekti, novi vodovodi širom Srbije doveli su do ujednačavanja kvaliteta života svih delova naše zemlje. I tako ćemo nastaviti, jer nam je svaki građanin veoma bitan, bez obzira na to u kom upravnom okrugu živi.

Kako ocenjujete efekte digitalizacije u radu državnih organa i lokalnih samouprava kao i efikasnost i odgovornost zaposlenih u javnoj upravi?

Sve što olakšava svakodnevno funkcionisanje apsolutno podržavam. Mislim da nove tehnologije jesu pomogle u tome, a efikasnost i odgovornost zaposlenih u javnoj upravi uvek može biti bolja.

Domaća javnost svedok je vašeg svakodnevnog angažmana i prisnog kontakta sa građanima. Kakva iskustva i emocije nosite iz susreta sa običnim ljudima? Šta profesionalni političar može da nauči iz svakodnevice građana?

Može da nauči mnogo. Uostalom, sve što radimo, radimo zbog građana a ne možete bolje da čujete njihove potrebe i probleme ako sa njima ne razgovarate. Za mene je to osnova političkog delovanja. Zna nekada da bude veoma emotivno, jer susrećete razne ljude i sudbine, ali ako nemate emocija i razumevanja onda i niste za ovaj posao. Ne mogu da zamislim radnu nedelju, a da polovinu vremena nisam proveo na terenu u razgovoru sa građanima.

Prošla godina bila je izuzetno izazovna kada je reč o vašem zdravlju, ali je sve iznenadila vaša rešenost da se relativno brzo vratite redovnim aktivnostima. Šta vas najviše motiviše u obavljanju ministarske funkcije?

Prvi motiv je bio da preživim, a za posle ću lako. Šalu na stranu, Bog i naši lekari odlučili su da još nije vreme za moj kraj, a čvrst karakter i disciplina su mi pomogli da se brzo vratim na posao. Na obazirem se kako se zove funkcija koju obavljam, jednostavno volim da pomažem ljudima. Radio sam to kao predsednik opštine, trudim se da to sad radim kao ministar. Vreme svima daje najbolju ocenu, tako će i meni.

Koje strateške projekte Ministarstva na čijem ste čelu smatrate naročito važnim za razvoj zemlje u godinama koje dolaze i kako vidite Srbiju na polovini ovog veka?

Svi su veoma važni. Svaki od projekata pomaže ljudima da bolje žive, a ljude ne delimo. Negde je važno izgraditi novu školu, negde je najbitniji vodovod. U centrima okruga svakako su bolnice u centru pažnje i zaista se trudimo da odgovorimo svim izazovima. Srbiju vidim kao modernu, razvijenu državu koja stalno teži ka tome da napreduje i ne zadovoljava se postignutim.

Intervju ministra kao i brojne aktuelne i zanimljive teme iz oblasti diplomatije, kulture i bogatog istorijskog nasleđa Srbije, pročitajte u najnovijem izdanju Dipos Magazina.