Изложба реконструисаних одежда и инсигнија српских средњовековних владара Историјског музеја Србије пред очи савременог посматрача изнела је древну прошлост у пуној аутентичности и лепоти. Круне и свечана одећа израђене су према ктиторским портретима у манастирима, од материјала из тог доба и техникама које су коришћене у време настанка.

Круна и жезло цара Душана

Средњи век за највећи део Европе важи за мрачно доба – епоху разарања, ратова, епидемија, суноврата вредности наслеђених у античко доба. Насупрот томе, на простору „византијског круга“, који је обухватао већину тадашњих српских земаља, средњoвековље је време успона, политичког јачања, развоја институција и привреде, доба ширења писмености и уметности. Како је то изгледало у својим најсјајнијим облицима изузетно успешно су дочарали стручњаци Историјског музеја Србије, који већ годинама стварају и обогаћују јединствену збирку реконструисаних одежда и инсигнија српских средњовековних владара.

Захваљујући овом у много чему пионирском подухвату, данас можемо да видимо како су се облачили српски жупани, краљеви и деспоти, инсигније којима су демонстрирали своју власт, као и украсе њихових одежда, јединствене лепоте и раскоши. Овом збирком предмета, реконструисаним према аутентичним владарским портретима из цркава и манастира – њихових задужбина, они престају да буду неме фреске, већ се пред нашим очима појављују у пуној аутентичности и лепоти.

Иза овог деценијског подухвата који је успео да направи временски мост до раног средњег века, стоји широки круг кустоса и сарадника Историјског музеја Србије. На челу тима стручњака, истинских ауторитета у областима којима се баве, и врсних мајстора бројних заната, стоји директорка Музеја Душица Бојић, која је успела да реализује један од најатрактивнијих музејских подухвата у нашој земљи и таму векова осветли јарким светлом не само научне истине, већ и савршенства преданог људског рада и талента.
Изложба названа „Чекајући сталну поставку“ током последњих шест година постала је један од најпосећенијих музејских садржаја у Београду. Радо је посећују не само странци, гости главног града, већ и домаћи посетиоци. Изложени експонати – одежде и инсигније српских владара јединствен су час „учитељице живота“, али и историје уметности, етнологије и етнографије и уметничког занатства. И важније од тога, сведочанство сјаја и успеха српске средњевековне државе.

Директорка Историјског музеја Србије, Душица Бојић са Севастократорским венцем Стефана Првовенцаног

„Када сам пре више од шест година позвала радионицу врсног филигранисте из Краљева Горана Ристовића Покимице, изнела му идеју и питала га да ли може да од аутентичних материјала направи круну какву су носили Немањићи, духовито је одговорио: ‘Наравно, ми то у Краљеву радимо. Али такву наруџбину нисмо добили 800 година!’ Ипак, временски јаз је успешно превазиђен, а Покимица је творац великог броја предмета из наше колекције“, прича Душица Бојић анегдоту која најбоље одсликава сву сложеност овог посла.
Иза овог подухвата је чињеница да круне Немањића и других српских владара нису сачуване, што сасвим довољно говори о бурној историји наше земље. Ипак, њихов изглед је познат, због великог броја владарских портрета на фрескама њихових задужбина. Манастири у којима су овековечени српски монарси налазе се широм Поморавља, Западне Србије, Косова и Метохије, Црне Горе, Хрватске… Трудом тима Историјског музеја Србије реконструисано је укупно 10 круна и све их имамо пред нама, у пуном сјају и лепоти. Збирка је употпуњена и великим бројем свечаних владарских одежда и пратећих предмета – жезала, ручних крстова, прстења…
„Збирци је недавно придружена реконструкција круне првог српског краља Михаила Војислављевића, владара из преднемањићке епохе, коју је израдила златарска радионица Марсела и Симона Чивљака по угледу на ктиторску фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу, а уз велику помоћ Предрага Коматине из Византолошког института и археолога Марка Алексића. Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и специфична је по томе што се овакав облик круне среће у кратком историјском периоду само код владара Енглеске, Немачке и Норвешке. Урађена је од позлаћеног сребра и украшена слатководним бисерима, као и зеленим ахатом, ониксом, жадом, хризопрасом, плавим синтетичким сафиром и аметистом. Покимица је урадио и севастократорски венац Стефана Првовенчаног, по фресци у манастиру Студеница. Круна првог овенчаног краља династије Немањић, изведена је од позлаћеног сребра и раскошно декорисана турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и слатководним бисерима“, наводи Бојићева.

Комплетан текст прочитајте у нашем Дипос Магазину.