НАШ БЛОГ
ДРЖАВА KУВАЈТ
БИЛАТЕРАЛНИ ОДНОСИ
Kaда је у протеклој години Друштво за изнајмљивање некретнина „Дипос“ низом манифестација обележило је 60 година пословања, у седишту Друштва одржана је свечана церемонија садње стабла пријатељства са 10 амбасадора арапских земаља у Републици Србији, међу којима је био и амбасадор Државе Кувајт, Њ. Е. господин, Фаиз Меџбел ел Мутеири, што је за наше Друштво била посебна част.
Билатерална сарадња
Политички односи Државе Кувајт и Републике Србије су добри и развијају се узлазном путањом.
Економски односи између две државе су до 1990. били веома развијени a сарадња се првенствено одвијала у области инвестиција, где су наша предузећа изградила значајне инфраструктурне објекте попут војних болница, комплекса зграда министарстава и торњева који су постали симбол Кувајта, као и у домену одбране. Данас се она углавном одвија кроз спорадичну робну размену скромног обима, иако постоје значајне могућности за развој инвестиционе, војне и финансијско-банкарске сарадње.
Држава Кувајт је пријатељске односе са Републиком Србијом потврдила и хитном помоћи у износу од 1 милион УСД, упућеној за санирање штете изазване великим поплавама које су погодиле Републику Србију маја 2014. године. Од донације је изграђено 25 кућа у поплавама погођеним подручјима.
Тврђава саграђена поред воде
Држава Кувајт је мала уставна монархија на обали Персијског залива, а њен назив заправо значи „тврђава саграђена поред воде”. Реч је о пустињској земљи са девет острва, и јединој држави на свету без природног језера и резервоара воде. Због тога нема питку текућу воду, али се индустријска добија десалинизацијом. Па ипак, са 10% светских нафтних резерви, Кувајт се сврстава у једну од најбогатијих земаља на свету.
Историја
Прво помињање Кувајта под истим именом датира још из XVI века када је неколико бедуина из племена Ал Аниза мигрирало на северни део обала Персијског Залива из централне Арабије.
Данашњи владари Кувајта су потомци владара Сабаха Првог, којег је тада изабрала заједница. Дужност владара је била обављање свих државних функција од дипломатије до прикупљања пореза, што је био преседан, јер се до тада у осталим арапским земљама владало ауторитативно.
Историја бележи да се почетком XVIII века локално становништво Кувајта посветило продаји бисера, по чему је земља постала позната широм света, али када га је Јапан престигао по извозу ове драгоцености, Кувајт је претрпео велики економски ударац и убрзо постао Британски протекторат.
Међутм, финансијско улагање Британије и проналазак нафте, трансформисали су Кувајт из економски нестабилног протектората у највећег извозника нафте у Заливу и прву државу у региону која је добила независност од Британије, 1961. године.
Политика
Кувајт је уставна монархија и има најстарију демократску изабрану владу међу државама Персијског залива. Иако је председник државе емир, чија титула се преноси генерацијама и који одређује премијера, парламент има моћ да лиши дужности било ког члана кабинета путем низа уставних процедура. Према уставу, и новог принца којег номинује владајућа породица Емира, такође мора да одобри парламент.
Занимљиво је да је до 2005. године, само 15% укупног становништва Кувајта имало право гласа, док је женама, држављанима који су добили држављанство пре мање од 30 година и члановима армије то право било одузето. Када је парламент усвојио закон по коме жене могу да гласају тадашњи премијер Кувајта Шеик Сабах IV ел Ахмед ел Џабир ел Сабах најавио је избор прве министарке, др. Масуме Мубарак, на место министра за административни развој унутрашњих послова, што је био значајан корак у једнакости жена и мушкараца у прилично конзервативној држави.
Лична карта
Популацију ове земље чини 4,5 милиона становника, од чега су 3,2 милиона страни држављани. Највећи број становника живи у главном граду Кувајту као и Џахри. Званични и службени језик је арапски, иако се енглеским језиком служи велики део становништва, док је званична валута кувајтски динар, једна од највреднијих монета на свету.
Посебан симбол главног града су Kuwajt Towers, торњеви направљени од армираног бетона. Главни од три торња висок је 187 метара, и у њему се налази ресторан који ротира и окрене пун круг за пола сата. Други торањ висок је 145,8 метара и служи као водени торањ, док трећи служи за надзор осветљења над друга два торња. Управо Куwајт Тоwерs градило је предузеће “Енергопројект” из Београда.
Suk Al Mubarakeya одувек је био центар трговине. Многи га сматрају ризницом Блиског Истока јер се овде могу купити свилени персијски теписи, арапски антиквитети, накит, одећа, храна и парфеми, док је за љубитеље пешчаних плажа и роњења, Ал Коут-плажа дугачка скоро 500 км, идеално место за одмор.