У српском народу Милан Пироћанац остао је упамћен као председник прве напредњачке владе у периоду од 1880 до 1883. године, познат као „интелектуалац ретке оштроумности и оригиналности” и врхунски судија и адвокат.

Рођен као Милан Недељковић у Јагодини 1837. године, Милан се школовао на правном одсеку Лицеја, а касније у Паризу, где је и дипломирао. Током школовања променио је презиме у Пироћанац, по оцу Стевану Недељковићу, пореклом из пиротског краја који је учествовао у устанцима и био срески начелник.

На наговарање Илије Гарашанина, запослио се у министарству спољних послова и врло брзо дошао на положај начелника министарства. Након тога био је судија и Касационог суда, председник Владе и министар правде.

Пироћанчева влада започела је програм модернизације Србије. Донети су слободоумни закони о штампи, политичком говору, политичким удружењима и независним судовима. У то време потписана је контроверзна тајна конвенција са Аустроугарском (1881), која је Србију политички везала за ову велесилу, а због које је Пироћанац  поднео оставку. Започета је градња првих железница и узети први зајмови на европском новчаном тржишту. Пироћанац је током мандата покушао и уставну реформу, али није успео због отпора краља Милана.

Kralj Milan Obrenović 

Био је једна од водећих интелектуалних личности Србије у другој половини XIX века, идеолог младоконзервативаца окупљених око листа „Видело” и оснивач и лидер Српске напредне странке.

Са Чедомиљом Мијатовићем, Стојаном Новаковићем и Милутином Гарашанином, заступао је комбинацију наглашеног либерализма и умереног конзервативизма.

Бавио  се адвокатском праксом у Београду и био један од најбољих српских адвоката о чему говори и чињеница да је заступао у бракоразводној парници краљицу Наталију против супруга краља Милана.

Kraljica Natalija Obrenović 

Написао је неколико историографских књига, стратешку студију „Међународни положај Србије” као и три полемичке књиге, углавном са Јованом Ристићем. Водио је и дневник, који је објављен под насловом „Белешке“ тек 2004. године.

О Пироћанацу је говорили да је „најчистији тип интелектуалца обреновићевског доба: образован, демократа, либерално-конзервативних схватања, непоткупљив у принципијелним стварима, отворено супротстављен аутократизму краља Милана, али и елитиста у критици примитивизма у окружењу. Већина савременика сматрала је Пироћанца оштроумним мислиоцем, али (попут Слободана Јовановића) неуспешним државником, јер се „разишао и са краљем Миланом и са народом, који се, у тренутку када су се реформе друштва захуктале, окренуо радикалима”.

Kuća Milana Piroćanca u Beogradu / Фото https://uksrbije.org.rs/

У његовој кући у Београду, у Француској 7, деценијама је седиште Удружења књижевника Србије. У другој половини XX века, као дом српских писаца, ово здање постало је симбол великих идеја.