НАШ БЛОГ

ПРОТА МАТЕЈА НЕНАДОВИЋ

СРПСКЕ ДИПЛОМАТЕ

Prota Mateja Nenadović, spske diplomate, diplomatija, Prvi srpski ustanak, Dipos, Diplomatska kolonija, Đoko Krivokapić

Рођен у Бранковини 26. фебруара 1777. године, Матеја Ненадовић је био један од ретких, у то време, писмених људи у Србији. Свештеник је постао 1793. године, а почасним чином Проте, односно првог свештеника, одликовала га је православна црква две године касније, када је добио и своју парохију.

Међутим, одлука о буни против дахија, донета договором 12 кнезова ваљевске нахије, међу којима је био Матејин отац, кнез Алекса Ненадовић, промениће му живот.

Prota Mateja Nenadović, spske diplomate, diplomatija, Prvi srpski ustanak, Dipos, Diplomatska kolonija, Đoko Krivokapić, Aleksa Nenadović

          Алекса Ненадовић, кнез тамнавско-посавске кнежeвине

Отац га је упутио у послове око припремања устанка, али када је сазнање о устанку доспело у руке дахија, 1804. године, извршена је Сеча кнезова међу којима је био и Ненадовићев отац. Због тога је убрзо прота Матеја напустио кућу, међу првима се прикључио устаницима, и са стрицем Јаковом, постао један од покретача Првог српског устанка.

Учествовао је у борбама, али је по угледу на оца, рано стекао искуство преговарања и дипломатског деловања, и као такав је важио за мудрог преговарача како са Турцима тако и најзначајнијим владарима тога доба.

ПPAВИTEЉСТВУЈУШЧИ СОВЈЕТ 

Да би се спречила евентуална пропаст устанка, 15. августа 1805. године формиран је један од централних органа власти у устаничкој Србији, Правитељствујушчи совјет сербски чији је суоснивач био прота Матеја, који је у периоду од 1805. до 1807. године био и њен први председник.

Prota Mateja Nenadović, spske diplomate, diplomatija, Prvi srpski ustanak, Dipos, Diplomatska kolonija, Đoko Krivokapić

Посебно се истакао у боју на Мишару, па је именован за заповедника западне устаничке војске, а 1811. године за ваљевског војводу када је под његовом управом било 34 села и две варошице: Палеж и Уб.

Учествовао је и заједно са Милошем Обреновићем и Стојаном Чупићем у боју на Равњу, када су Срби пружили последњи отпор Турцима на западу и међу последњима се у јесен 1813. године склонио у Срем.

БОРБА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ 

Период до Другог српског устанака, провео је у Аустроугарској, бавећи се дипломатским активностима и покушавајући да приволи велике силе за помоћ Србији у борби против Турака. Излагао је проблеме на Конгресу владара великих европских држава, преговарао са руским царом у Бечу, издејствовао повратак избеглица из Аустрије у Србију и обезбедио потребно оружје и муницију.

Prota Mateja Nenadović, spske diplomate, diplomatija, Prvi srpski ustanak, Dipos, Diplomatska kolonija, Đoko Krivokapić

По избијању Другог српског устанка 1815. године, настојао је да покаже страним силама нови покрет, као дело крајњег протеста унесрећеног народа, а затим је поново прешао у Србију да помогне кнезу Милошу, исто као што је помагао и Карађорђу.

На почетку се добро слагао са кнезом, добијао је многе важне и поверљиве послове, али је у неколико наврата падао у немилост Милоша, а онда опет позиван да се врати на дужност. У ослобођеној Србији био је обор-кнез Ваљевске нахије и заседао је у Народној канцеларији у Београду.

Један од његових задњих послова био је у Ваљевском суду, на који је сам дао оставку, после чега се повукао, добивши пензију, уз ослобађање од плаћања данка и кулука.

ГОДИНЕ ПОВЛАЧЕЊА И ПРОГНАНСТВА 

Неколико година живео је повучено у Бранковини, подучавајући своју децу и пишући мемоаре. У том периоду је у свом родном граду саградио школу и нову цркву. Као пензионер је отвореније пришао опозицији против кнеза, тражећи да се ограничи његова лична самовоља. Када је 1838. основан Државни савет, постао је један од угледних уставобранитеља и присталица русофилске политике.

Међутим, убрзо бива прогнан из Србије и приморан да тражи заштиту у Цариграду. Незадовољан, враћа се у Србију и по обарању династије Обреновић, 1842. поново постаје државни саветник. Историја бележи да је у то доба кнезу Александру Карађорђевићу учинио велику услугу гушећи са својим људима Катанску буну организовану за његово свргавање са власти и враћање Обреновића на трон.

Prota Mateja Nenadović, spske diplomate, diplomatija, Prvi srpski ustanak, Dipos, Diplomatska kolonija, Đoko Krivokapić

Повукао се из политичког живота 1852. године, када је затражио пензију и отишао у Ваљево. Преминуо је две године касније и свечано је сахрањен у Бранковини, у породичној гробници. На груди му је положено мало Јеванђеље, које је добио на поклон у Русији, на које су се заклели чланови првог српског Совјета.

Многи сликари насликали су аутентични лик проте Матије. У Ваљеву му је подигнут споменик, а многе улице у разним градовима Србије данас носе његово име, као и основна школа у његовој родној Бранковини.

МЕМОАРИ 

Прота Матија Ненадовић је током свог живота писао „Мемоаре“ како би потомцима оставио писани траг о битним личностима и догађајима свога времена. Књижевни историчари и критичари, „Мемоаре“ су оценили као најважнију српску прозу прве половине 19. века и драгоцени историјски документ.

ЦИТАТИ 

„Нађемо једнога сељака, те нам отеса и начини од липовине астал и две клупе; наместимо у једну собицу; простремо једну мараму на астал, метнемо свето еванђелије и манастирски крст и око тога чинимо заседаније.” — прота Матија Ненадовић, о првом заседању Правитељствујушчег совјета, одржаном у манастиру Вољавча.

„То је, децо, вечна променљивост судбине коју сам рано познао и на коју се нигда нисам тужио нисам; из те променљивости научите: да се не треба у срећи гордити, ни у несрећи очајавати.”